Da li vam se često dešava da čujete izjave kao što su: “Previše si osetljiv/a, ljutiš se za sitnice.”; “Preteruješ, ja se samo šalim.”; “Umišljaš, ja to nisam rekao.”; “Stalno dramiš.” Čini vam se kao da sagovornik pokušava da vas uveri da verujete njemu, a ne sopstvenom poimanju stvarnosti.
Vi se tada preispitujete da li je sa vama sve u redu, da li ste ludi i zaista preuveličavate datu situaciju. Po glavi vam se vrzmaju rečenice: “Možda ja jesam previše osetljiva.”; “Da li je sa mnom sve u redu?”. Ako se često pitate da li gubite razum, jeste li glupi i nesposobni da sami procenite realnost ili donosite odluke.., izloženi ste nečemu što se u psihologiji zove gaslajting (eng. gaslighting) ili sluđivanje.
Gaslajting je oblik manipulacije gde vas osoba navodi da sumnjate u svoja osećanja, percepciju događaja i stvarnosti. U pozadini ovakvog ponašanja je želja za manipulacijom, posedovanjem ili potpunim upravljanjem nečijim životom. To je jedna vrsta psihičkog zlostavljanja, koje u osnovi sadrži želju da vašim emocijama, životom i vama samima upravlja neko drugi.
Reč gaslajting potiče iz pozorišne predstave „Gas lajt“ (Plinska svetlost) iz 1938. godine, u kojoj muž pokušava da izludi ženu, tako što prigušuje svetla u njihovoj kući, a kada mu žena na to ukaže, on poriče da se svetlo promenilo, aludirajući na to da ona ima mentalne probleme. Vizuelni simbol njegove psihološke obmane je prigušena svetlost plinske lampe.
Gaslajting se obično izvodi tokom dužeg vremenskog perioda, i počinje postepeno. Osoba koja zlostavlja stiče poverenje svog partnera, ponekad sa početnim „periodom medenog meseca“ u kome nema nasilnog ponašanja. Što se više ovo dešava, to više ostvaruje svoju moć i uticaj osoba koja zlostavlja. Zbog toga žrtva gaslajtinga dovodi u pitanje validnost sopstvenih misli, osećanja ili poimanja stvarnosti uopšte. To posledično može dovesti do konfuzije, gubitka samopouzdanja i samopoštovanja, anksioznosti i pojave depresivnih simptoma. Često se kao rezultat toga javlja i zavinost od zlostavljača.
Ovo se najčešće javlja u romantičnim vezama, ali se može javiti i u odnosima sa prijateljima ili članovima porodice. Procenjuje se da više od 43 miliona žena i više od 38 miliona muškaraca tokom života doživi ovu emotivnu manipulaciju. Gaslajting primenjuju i žene i muškarci.
Koji su uzroci gaslajtovanja?
Gaslighting je ponašanje koje ljudi uče posmatrajući druge. Osoba koja koristi ovu taktiku možda je naučila da je to efikasan način da dobije ono što želi ili da kontroliše ljude. Možda oseća da ima pravo da radi stvari samo po svom nahođenju ili da želje i potrebe drugih nisu bitne. Najčešće su u pitanju osobe koje imaju narcističke sklonosti. Za njih je karakteristično da često lažu i nikada ne odustaju od svoje priče, niti je menjaju, čak i kada ih “uhvatite” u laži. Od njih možete čuti rečenice: “Izmišljaš.”; “To se nikada nije dogodilo.”; “Ti si lud.”. Čak i kad znate da ne govore istinu, oni umeju biti veoma ubedljivi i na kraju vi počnete sebe da preispitujete da li ste vi u pravu.
Ljudi koji ga primenjuju to čine iz različitih razloga i u različitim okolnostima, bilo to u emotivnoj vezi, prijateljskom odnosu, na poslu. Svaki put kada nekome kažemo: “Ma nije tako strašno kao što ti izgleda.”, mi negiramo značenje koje dati događaj ima za tu osobu i na taj način joj šaljemo poruku da njena osećanja nisu adekvatna, a da je njena percepcija stvarnosti iskrivljena. Jedan isti događaj može imati različito značenje za različite ljude i jedna osoba može da ga doživi kao neprijatnost, druga kao tragediju, a neki se služe gaslajtingom kako bi nas oslabili psihički. Sluđivanje nekog je najsrkiveniji oblik psihičkog zlostavljanja, samim tim se najteže i prepoznaje.
Znate ono “dušebrižnike” koji dođu i kažu vam da je neko širio tračeve o vama? Često ume da se desi da “taj neko drugi” nije ništa loše rekao za vas, već “vaš prijatelj” hoće da vas zavara i učiniće sve da vas navede da poverujete u to što on govori. Ta taktika je veoma efikasna, stoga nije retkost da “žrtva” stane na stranu osobe koja je sluđuje i slepo joj veruje.
Kako prepoznati gaslajting?
Kako da znate da li ste i vi žrtva gaslajtinga ili sluđivanja? Evo nekih znakova koji ukazuju na to:
- Nesigurni ste u svoje poimanje stvarnosti,
- Često se pitate da li se dobro sećate stvari,
- Imate osećaj da ste iracionalni ili ludi,
- Prati vas osećaj nesposobnosti ili bezvrednosti,
- neprestano se izvinjavate osobi koja vas sluđuje,
- Branite njegovo ponašanje pred drugima,
- Povlačite se ili izolujete od drugih.
Kako reagovati na gaslajting?
Gaslighting ima značajan uticaj na mentalno zdravlje, tako da ljudi koji ga iskuse moraju da se postaraju da brinu o svom. Postoji nekoliko načina da se zaštitite od ovog oblika zlostavljanja.
Prikupljanje dokaze o datim događajima: To vam može pomoći da dokažete sebi da ne umišljate ili zaboravljate stvari, ali isto tako to dokazujete i svom partneru koji pokušava da vas sludi. Iako vam ova metoda možda ne zvuči fer ili pristojno, setite se da je vaše mentalno zdravlje na prvom mestu! Napravite i sačuvajte snimke ili skrinšotove vaših razgovora ili dopisivanja ako se te situacije ponavljaju. Ubeležite datume i vreme razgovora. Ako je predmet onoga što vam se stalno osporava kao činjenica vaša oštećena imovina ili druga materijalna stvar, obavezno fotografišite. Proces prikupljanja dokaza vas može dovesti u stanje anksioznosti, tako da bi bilo dobro da pored sebe imate osobu od poverenja, koja će da vas rastereti i podrži.
Razgovor sa osobom od poverenja: Poverenje prijatelju, članu porodice može pomoći nekome da stekne perspektivu o svojoj situaciji. Osoba, takođe, može biti svedok događaja.
Izbegavanje sukoba: Jako je važno da ne popustite pod pritiskom i da se ne uvučete u neku vrstu sukoba. Svađa vas može dovesti do jače napetosti i da vas stavi u poziciju u kojoj ste podložniji manipulaciji. Odbijte da se raspravljate, čime ćete se zaštitit i držati situaciju pod kontrolom. Možete reći nešto poput: “Izgleda da se drugačije sećamo istih događaja, ali ne želim da se raspravljam o tome.”. Promenite temu, ili ako to ne uspete, izađite iz prostorije.
Izlazak u prirodu na svež vazduh: Odlazak u šetnju ili kratak izlazak napolje može da vam pomogne da razbistrite um i da se ponovo fokusirate. Ako niste u situaciji da se fizički izmestite iz date prostorije, pokušajte sa vežbama disanja ili fokusiranjem na objekat koji u vama izaziva prijatne emocije.
Nađite vreme za sebe: Izdvojite vreme koje ćete provesti sa osobama od poverenja, prijateljima ili članovima porodice, jer će oni moći da procene da li su vaše pretpostavke racionalne i da vas podrže. Nađite vremena i za svoje hobije, meditirajte i slušajte muziku koja vas opušta. Vodite dnevnik u kom ćete bez ustručavanja opisivati kako se osećate. Svakodnevna fizička aktivnost se, takođe, preporučuje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
