Kako i kada je Eurocrem stigao kod nas?

Priča o tome kako je Eurokrem stigao na ove prostore putem licence italijanskog proizvođača je neverovatna.

Tadašnji generalni direktor, Jovan Tomović, je prilikom posete Italiji 1969. godine doneo sa sobom do tada nepoznati slatkiš „eurokrem“ proizvođača „Gandola“, koji je prvo degustirao sa svojim saradnicima. Odlučio je da ovaj slatki namaz postane ključni proizvod „Takova“ i da sa njim osvoje tržište.

Gandola je obezbedila i marketinšku podršku, što je značilo da je „Takovo“ imalo šansu da pokrije ne samo tržište Jugoslavije, već i istočnoevropsko i tržište Bliskog istoka. 1970. godine, fabrika za proizvodnju „eurokrema“ je opremljena i puštena u rad, što se vrlo brzo pokazalo kao izvanredan poslovni potez.

Bivši direktor se seća da je fabrika za proizvodnju „eurokrema“ puštena u rad 1970. godine sa godišnjom proizvodnjom od 1.000 tona, ali da se već nakon dve godine proizvodnja utrostručila. Zbog ogromne tražnje, 90% proizvoda se plasiralo na domaćem tržištu i doneta je odluka da se izgradi nova fabrika koja će proizvoditi 12.000 tona godišnje.

Ta fabrika je puštena u rad 1976. godine i već naredne godine radila je maksimalnim kapacitetom. Početkom osamdesetih, radili su u četiri smene nedeljom i praznicima i proizvodili su maksimalnih 13.000 tona godišnje. „Eurokrem“ je postao najtraženiji proizvod u državi, a to je omogućilo kombinatu da u potpunosti obnovi kapacitete za preradu voća, sokova, bombona i alkoholnih pića.

Više od 300 stanova je izgrađeno i dodeljeno zaposlenima u Takovu, dok je oko 1.000 zaposlenih izgradilo porodične kuće, što je omogućilo oko 4.000 stanovnika Gornjeg Milanovca da reše svoje stambene potrebe. Sindikat je organizovao ekskurzije radnika u Španiju i Italiju, a sve je to bilo moguće zahvaljujući uspehu proizvoda „eurokrem“. Jovan Tomović je sa ponosom istakao da je kao generalni direktor vodio preduzeće 26 godina, do 1985. godine. Nedavno, nakon 45 godina radnog staža, ovaj uspešni privrednik sa gospodskim manirima je otišao u penziju, a pre nekoliko godina primio je dva pisma iz italijanskog grada Breše – jedno od kompanije „Gandola“ i drugo od vlasnika kompanije Đorđa Gandole.

„Kao uspomenu na vreme koje je prošlo i ono koje će doći, šaljemo vam jedan sat koji može da izmeri još puno lepih i kvalitetnih trenutaka“, pisalo je u pismu uz koje je išao i sat na čijoj je poleđeni na italijanskom stajalo: „Za 40 godina prijateljstva i rada, 1969-2009.“

Jovan Tomović ističe da je ovaj gest veliko priznanje i zadovoljstvo za njega, jer i članovi porodice Gandola su prepoznali veliki doprinos koji su zajedno ostvarili. On je ponosan što je osnivač kompanije, Aldo Gandola, bio njegov prijatelj i njegovi saveti su bili od velike pomoći u rukovođenju kompleksnim sistemom kao što je „Takovo“. Ti saveti nisu bili dostupni ni u jednoj knjizi ni ekonomskom udžbeniku.

Pročitajte još:

Kad je Tito jaukao: Snimak maršala u bolovima skrivan mnogo godina posle njegove smrti (VIDEO)

Čitav događaj zabeležilo je budno oko kamere. Iako se za vreme vladavine Josipa Broza Tita njegovo ime moralo izgovarati s poštovanjem, a svako ko bi se i najmanje našalio na njegov račun mogao je da snosi ozbiljne posledice, postoje anegdote koje pokazuju da jugoslovenski maršal nije bio nikakav “natčovek” nego običan smrtnik kao i svi ostali. Jedna od […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.