NOVI SAD – U Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu počeo je sa radom Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije, koji će se baviti istraživanjima u oblasti veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Njegov glavni istraživač Branislav Kisačanin za Startit.rs ga opisuje kao „fabriku lidera veštačke inteligencije, koji će za Srbiju osvojiti deo tržišta koje uskoro može vredeti 500 milijardi dolara godišnje”.
„To je od države podržan startap, koji za sada ima svoj kostur i viziju”, objašnjava v.d. direktora Instituta Dubravko Ćulibrk, inače profesor i direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. On Institut vidi kao mesto koje će domaćim istraživačima pružiti najbolji okvir za razvoj.
U ovom trenutku deluje kao najteži aspekt naći adekvatan kadar, odnosno prve istraživače. Od njihovog kvaliteta mnogo zavisi, jer prvi zaposleni će izgraditi kulturu ove institucije. Za pronalaženje tih ljudi u najvećoj meri je zadužen glavni istraživač Branislav Kisačanin, koji je doktorirao na Univerzitetu Ilinois i godinama radi u industriji, upravo na razvoju računarskog vida i mašinskog učenja.
Kisačanin sada živi i radi u Americi i sve duže boravi u Novom Sadu, a želja mu je da kada se Institut razvije, to postane njegov glavni fokus. Kako priča, želi da Srbiji, koliko toliko, vrati ono što je ona u njega uložila, time što će posredovati da se vrhunska znanja donesu u Srbiju. Slični razlozi podstakli su i njegove koleginice i kolege, poreklom iz Srbije, koji sada rade širom sveta, da se uključe u mentorski program, kakav su osmislili.
„Prve dve godine će Institut biti poput postdoktorskih studija, gde ćemo našim istraživačima pomoći da podignu nivo svojih istraživanja na svetski nivo. U početku ćemo i raditi takve projekte koji su fokusirani na razvoj nauke, a ubrzo i one koji su potrebni privredi. Kako bismo to uspeli, napravili smo mentorski program s našim ljudima iz čitavog sveta, koji će nam pomagati u svim aspektima, od izbora oblasti istraživanja, preko objavljivanja radova u relevantnim publikacijama, pa do toga da osmislimo nove projekte i osvojimo finansiranje od različitih fondova”, opisuje Kisačanin.
Upravo takav program jedna je od stvari koja buduće kandidate najviše privlači da rade u Institutu, uz to što će moći da se bave naukom. U početku je postojala bojazan da li će se naći dovoljno kvalitetnih mladih istraživača, koji su spremni da budu prva generacija. Kisačanin kaže kako mu je već sada stiglo desetak kvalitetnih biografija, tako da ono što je u početku delovalo kao izazov, sada vidi kao zadatak.
Institut će moći da im pruži pristojna primanja, ali ne može da se takmiči sa velikim kompanijama, toga su svi na Institutu svesni. Kako Kisačanin kaže, jedan od glavnih aduta kojima Institut privlači talente je baš to što će moći da u njemu puno nauče i posle dve-tri godine požele da osnuju svoje kompanije ili pređu na univerzitete ili postojeće firme.
„To je zapravo neminovno u vreme kada je potražnja za takvim kadrovima ogromna, pa je Institut taj princip ugradio u svoj DNK. Naime, funkcionisaće kao protočni bojler za talente. Umesto da žalimo kada nas zaposleni jednog dana napuste, čak ćemo im pomoći u osnivanju startapa i patentiranju otkrića i izuma. Želimo da sa svima njima ostanemo u prisnim kolegijalnim odnosima i da oni postanu sledeća generacija mentora onima koji ih u Institutu naslede. Sa druge strane, nekima će se atmosfera u Institutu baš i svideti i ostaće sa nama na duže staze. Naravno da je i to dobro, jer većim projektima će biti potreban takav kontinuitet.
Kada su u pitanju oblasti, trudiće se da rade sve što je aktuelno, od računarskog vida, modelovanja jezika, primene u zdravstvu, a imaće i grupu koja će se baviti matematičkim osnovama mašinskog učenja. Mentori su tu da pomognu i u tome u kojim smerovima i oblastima će istraživanja ići, kako bi se izbegle slepe ulice.
„Za sada nemamo planove da se bavimo istraživanjima u oblasti etičnosti u primeni ovih tehnologija. To ne znači da svaki istraživač ne treba da dobro razmisli o tome, jer posledice mogu biti ozbiljne. Svi smo gledali Terminatora. Kada se Institut bude dovoljno razvio, verovatno ćemo otvoriti i nekoliko pozicija u oblasti etike. U tom smislu, Institut će se baviti oblastima koje su čista civilizacijska dobit, na primer daljim razvojem mašinskog učenja za dizajn novih lekova i materijala”, kaže Kisačanin.
Sve na čemu rade deliće sa javnošću, što je inače odlika AI istraživača i zbog čega se, prema mišljenju Kisačanina, ova oblast eksponencijalno razvija. Sama zajednica je veoma otvorena, pa čak i kompanije objavljuju veliki deo svojih rezultata i podataka.
Za privredu, Institut bi trebalo da bude mesto na kojem se stvaraju kadrovi, kaže Filip Panjević, predsednik Upravnog odbora i predstavnik domaćeg biznisa, kao suosnivač ydrive.ai.
„Mi sada nemamo dovoljno kadrova koji su prošli kroz obrazovne institucije i spremni su za rad, već se oni obrazuju i kroz posao u privredi. Idealno bi bilo da to rade univerziteti, ali je upliv mašinskog učenja u kurikulume dugoročan proces. Mislim da je kratkoročno lakše taj obrazovni proces ubrzati u manjoj instituciji, nego reformisati čitave univerzitete”, kaže Panjević.
Ćulibrk navodi da se mašinsko učenje sada predaje na brojnim studijskim programima, ali da nijedan nije posvećen samo tome, te da bi Institut trebalo da bude fokusna tačka, na kojoj će svi biti usmereni samo na tu oblast, jer to je način da se ona razvija. Objašnjava kako je dobro što ta institucija neće pripadati nijednom univerzitetu i plan im je da imaju svoja odeljenja u nekoliko gradova.
„Nadamo se da nećemo postati troma državna institucija. Institut mora konstantno da pokazuje inovativnost. Naš cilj je da svojim radom privlačimo investicije i postanemo samoodrživi”, uverava Ćulibrk.
Pročitajte još:
