NOVI SAD – Hram posvećen Svetim mučenicima bačkim, koji će biti izgrađen u novosadskom naselju Liman, predstavljaće, posle više od osam decenija, dostojno obeležje postradalima u Pogromu u Bačkoj od 1941. do 1944. i u Novosadskoj raciji.
Poduhvat je od nacionalnog i prvorazrednog značaja za pravoslavne i sve druge vernike u ovom delu Vojvodine.
Ovako, uz poruku da je to najmanje što možemo da učinimo posle zločina koji su nad našim narodom počinili mađarski fašisti, protojerej Brane Milovac, sveštenik i paroh na Limanu, otkriva da će zdanje u arhitektonskom izrazu predstavljati ranohrišćansku baziliku. Simbolizovaće život i stradanje ljudi na ovom prostoru, prenose Novosti.
– Nimalo slučajno hram će biti izgrađen po ugledu na Svetu Sofiju u Ohridu, arhiepiskopsku crkvu podignutu u 11. veku koja je imala važnu ulogu u istoriji pravoslavlja. Budući hram sadržaće sve elemente potrebne za parohijsko-liturgijski život uključujući i stalnu memorijalnu postavku, a u blizini će biti i budući memorijalni centar – navodi protojerej Milovac.
Grupa projektanata predvidela je veliku zelenu površinu sve do ulaska u hram, jer je u tradiciji SPC da svaka porta bude svojevrsna zelena oaza. Hram će biti 20 metara udaljen od prve stambene zgrade s desne strane, a od šetališta i ulaza na Gradsko kupalište Štrand deliće ga oko 500 metara. Pritom, hramovni kompleks prostiraće se na svega pet odsto od ukupne površine Plana generalne regulacije rekreativnog područja „Štrand-Kabel“, koji je Skupština Novog Sada usvojila 5. marta.
Do juče kompletan plan, koji uključuje i gradnju crkve, bio je na javnom uvidu. Uslediće još jedan kao prilika za sugestije, a potom će se o njemu izjasniti odbornici Gradske skupštine. Prota Milovac napominje mogućnost da izgled hrama unekoliko bude i izmenjen:
– Stoga ovaj plan nazivamo konceptualnim rešenjem o kojem će se u saradnji naše Crkve, zajednice i struke doći do najkvalitetnijeg rešenja svakog detalja kompleksa dostojnog Srpske Atine.
Zločini počeli na Božić
Pogrom nad civilima, pretežno Srbima i Jevrejima, u Južnoj Bačkoj izvršili su mađarski fašisti tokom okupacije u Drugom svetskom ratu. Racija je sprovedena na pravoslavni Božić u 13 šajkaških naselja, od Čuruga do Bečeja. Hiljade ljudi ubijane su u crkvama, kućama, na ulicama. Za samo tri dana, ubijeno je i gurnuto pod led Dunava više od 1.000 Srba, Jevreja i Roma.
Poziva se paroh limanski i na iskustvo koje govori da „tamo gde se crkva gradi obično biva izobilna radost i ushićenje, kao i prilika savremenicima da budu svedoci nastajanja hrama“.
– Jedan parohijanin rekao je da je Božja volja bila da se sačeka da stradalnici budu kanonizovani 2. oktobra 2022. u Sabornoj crkvi novosadskoj, pa da se gradi hram u spomen njima, a time i verujućem narodu na Limanu. Time ćemo odužiti dug prema stradalnicima i uslišiti molbe limanskih parohijana da najzad dobiju crkvu, a stradalnike da zauvek otrgnemo od zaborava. A, s obzirom na blizinu Univerziteta, nesumnjivo će biti duhovna oaza i za studente – govori otac Milovac o planovima, željama, molitvama i molbama gradskim institucijama o budućem svetilištu.
Plan Svetinja će simbolizovati život i stradanje ljudi na ovom prostoru
Podrška Eparhiji bačkoj da se stratište iz Drugog svetskog rata obeleži dostojno stigla je od jevrejske i svih hrišćanskih zajednica u Vojvodini. Podržao ju je i gradonačelnik Milan Đurić.
Kada se očekivalo da će novosadska javnost jednodušno podržati naum da se najzad skine mrlja sa savesti Novog Sada, jer su posle rata pogrom i racija bili prekriveni muklom tišinom, a bronzana kompozicija Jovana Soldatovića „Porodica“ postavljena je tek 1971. na Keju žrtava racije, daleko od stvarnog stratišta, neka udruženja građana i stranka LSV, neskriveni pritivnik SPC, protestuju i brinu se za zelenilo. Smatraju neprimerenim graditi hram pored gradskog kupališta, pa makar ono u prošlosti bilo – masovno gubilište. Vrhunac histerije bio je fizički napad na sveštenika SPC.
Istoričar Đorđe Srbulović kaže da je logično i primereno da hram i memorijalni centar budu baš tu, u neposrednoj blizini stratišta:
– U mnogo čemu ne razumem tu histeriju i pojačanu potrebu da se sve politizuje, a naročito da se hram posvećen stradalnicima provlači kroz političku prizmu. Kulturološki i civilizacijski, hram će biti primereno mesto gde će ljudi moći da pale sveće svojim mučki ubijenim precima.
Naglašava i da je posleratna vlast u Novom Sadu, ako joj je imalo bilo stalo do srpskih, jevrejskih i romskih žrtava, trebalo da izuzme taj deo Štranda iz gradskog kupališta, a ne da se po svaku cenu baš na tom mestu uspostavi gradska plaža.
– Zamislite samo, kako bi izgledalo da se u Aušvicu napravi spa- centar – kategoričan je Srbulović. – Fašisti su ljude od 21. do 23. januara vodili do glavnog ulaza današnjeg Štranda. Preko leda postavljali su daske uzduž i popreko, a u sredini lupali led i pravili otvor. Ljude su terali da kleknu, pucali su im u potiljak i gurali ih u ledeni Dunav. To se dešavalo baš na delu Štranda gde su tokom letnjih meseci najveće gužve za kupanje.
Odluka sazrevala 16 godina
Bilo je i ranijih godina inicijativa za izgradnju hrama na Limanu. Današnji opozicioni politički predstavnici – protivnici budućeg hrama to zaboravljaju ili pak namerno previđaju. Na sednici Saveta MZ Liman 5. decembra 2008. pokrenuta je inicijativa za izgradnju crkve. Na vlasti tada nije bila SNS već tadašnji lideri onih koji danas upravljaju protestom protiv gradnje hrama. Iz Zapisnika sa te sednice vidi se da nadležne službe nisu dozvolile izgradnju u Limanskom parku. MZ Liman je zatim podržala zahtev za gradnju crkve na Limanu i to baš na prostoru gde danas treba da se gradi crkva. Odluka je sazrevala 16 godina.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
