LESKOVAC – Nakon što je posejao smrt na tri lokacije, Dragan Čedić pobegao, a njegovo telo nađeno posle 40 dana u jarku.
Dragan Čedić iz Leskovca, hicima iz automatske puške, na današnji dan pre tačno 20 godina, ubio je sedam osoba, a ranio četiri. Razočaran u bivšu suprugu, koja ga je ostavila, Čedić je krenuo u osvetu i svoj krvavi pohod. Za samo 25 minuta Dragan je na tri lokacije ubio suprugu Biljanu, njene dve sestre, tetku i još troje njenih prijatelja. Pobegao je zatim i posle 40 dana nađeno je i njegovo beživotno telo, a obdukcija je pokazala da je presudio sebi.
Do tog momenta tihi momak iz komšiluka Dragan (32), koga su svi od milošte zvali Čeda, u noći između 27. i 28. jula ubio je svoju suprugu Biljanu (28), sa kojom je bio pred razvodom, njene sestre Ivanu Kalčić (30) i Jelenu Zdravković (25), zeta Bobana Zdravkovića (24), zatim drugaricu Jelenu Zlatković (30), tetku po majci Biserku Ristić (48) i prijatelja Nenada Lukića (30). Teže i lakše je ranio još četiri osobe, a ovaj, do tada nezapamćeni masakr, potresao je celu Srbiju.
Naoružan automatskom puškom, kalibra 7,62 milimetra, Čedić je pet munuta pre ponoći upao u bilijar-klub „Sedam“, glasno pozvao Nenada Lukića, a kad se ovaj pojavio pokosio ga je rafalom i potom pobegao. Pretpostatvljalo se da je Lukić bio u vezi sa Biljanom. Meci su pogodili i vlasnika kluba Slavoljuba Kržalića (37), koji se oporavio posle operacije u leskovačkoj bolnici.
– Sve se desilo vrtoglavom bzinom, za nekoliko sekundi. Pozvao je Lukića i sa ulaznih vrata počeo sumanuto da puca i potom pobegao – ispričao je novinarima kasnije Kržalić.
Kad se uverio da je Lukić mrtav, Čedić se „vartburgom“ uputio ka svojoj supruzi sa kojom je bio pred razvodom. Ona je više od godinu dana živela sa ćerkicom u kući svojih roditelja u Ulici Mileta Ćalovića broj 17 u Podvorcu.
Pucanj i više rafala
Čedić je došao ispred kuće i pozvonio na vrata. Čuo se Biljanin glas „Evo Čede“, a to je, kako su ispričali očevici, bilo poslednje što je izgovorila. Začuo se pucanj, a onda više rafala.
Biljanine sestre Ivana Kalčić, koja je sa osmomesečnom bebom Nađom tog dana stigla iz Požarevca, i Jelena, koja je sa mužem Bobanom Zdravkovićem živela u toj kući, ubijene su na pragu trpezarije. Bobana je takođe ubio na licu mesta.
Na meti Čedića našle su se i dve Jelenine školska drugarice i komšinica koje su došle da se vide s njom. Ubijena je Jelena Zlatković, profesorka srpskog jezika i književnosti u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Komšinica Maja Bojković lakše je ranjena, pošto je metak okrznuo ispod desne mišice. U kući se te kobne noći nalazio i Aleksandar Marinković koga ubica, srećom, nije otkrio, jer je bio u susednoj prostoriji.
Posle zločina, prema kazivanju komšija, ponovo je seo u „vartburg“ i otišao samo 400 metara dalje, do tetke po majci ubijenih sestara. Ni tamo nije imao milosti. Upao je u kuću i ubio Biserku Ristić, službenicu u opštini, a teško ranio njenog supruga Blagoja (51) i sina jedinca Đorđa (16), koji je pogođen u stomak. Blagoje Ristić ranjen je u levu ruku, ali se njegovo stanje iskomplikovalo zbog oštećenja arterije, pa je operisan u Nišu.
Krvavi tragovi
Biserkin svekar Slavko Ristić ispričao je kasnije da nije video ubicu, ali da je za sobom ostavio krvave tragove.
– Spavao sam u prizemlju. Čuo sam pucnjavu i skočio. Video sam sina na stepeništu kako se ruši i drži ruku. Iz nje je šikljala krv. Zvao sam komšije i oni su ga prevezli u bolnicu. Kad je polazio rekao mi je da vidim šta je sa Bisom… Imao sam šta da vidim. Pored kupatila Biserka je ležala mrtva u lokvi krvi. U tom momentu nisam video Đorđa – opisao je kasnije Slavko.
Njihov komšija i rođak Dejan Pešić ispričao je da je oko ponoći čuo rafal, ali da je mislio da neko slavi. Da se nešto strašno dogodilo shvatio je kad je čuo Biserkine vriske.
– Kad sam izašao iz kuće video sam Blagoja kako leži sav krvav pored stepenica. Zavili smo mu ruku krpom i otišli na sprat. Jeziv prizor. Bisa je ležala mrtva u lokvi krvi, a Đorđe, takođe krvav, stajao je pored odškrinutih vrata kupatila i vrištao. Oca i sina strpali smo u kola i odveli u bolnicu, ali jadnoj Bisi, koja je bila predivna žena, nije bilo pomoći – rekao je tada Pešić.
Prema policijskim navodima, u kući Biljaninih roditelja bilo je i dvoje dece Ivane Kalčić i to sedmomesečna beba i dvogodišnja devojčica, koje su u to vreme spavale.
Pakao od braka
Dragan i Biljana bili su komšije, kuće njihovih roditelja udaljene su oko 300 metara jedna od druge. Venčali su se devet godina pre tragedije iz ljubavi, uprkos snažnom protivljenju njenih roditelja i dobili su ćerku Mariju, koja je kad se tragedija dogodila imala osam godina.
Nedugo po venčanju brak je za Biljanu postao pakao, jer je Dragan na neobičan način ispoljavao ljubomoru i posesivnost.
– Danima je držao u sobi. Nije smela ni kroz prozor da proviri, nije smela telefon da dodirne. Branio joj je kontakte sa roditeljima i sestrama, s ostalom bližom i daljom rodbinom, sa drugaricama. Kada bi se pobunila, tukao ju je – ispričala je jedna Biljanina drugarica posle masakra.
Jedan od Čedićevih komšija tvrdio je da Dragan nije poštovao ni roditelje koji su mu povremeno skretali pažnju na neprimereno ponašanje, a „znao je da nasrne i na rođenu majku“.
Dragan je često odlazio po robu za Bugarsku, a jedno takvo putovanje iskoristila je Biljana u oktorbu 2001. godine. Pokupila je najneophodnije lične stvari i s ćerkom pobegla glavom bez obzira. Pričalo se da je iz kuće ponela devize i da je tim novcem plaćala smeštaj, krijući se od Dragana koji je činio sve da je pronađe. Njen nestanak on je prijavio policiji i to je jedini pisani dokument koji upućuje na bračne razmirice supružnika.
Danima ga tražili
Biljana se vratila početkom maja 2002. godine, ali u roditeljsku kuću. Podnela je zahtev za brakorazvodnu parnicu.
Nezvanično se moglo čuti da se motiv stravičnog masakra krije u činjenici da Čedić nije mogao da prežali što ga je Biljana ostavila počela odnos sa Nenadom Lukićem, koji se prvi našao na nišanu ubice.
Posle krvavog pira, Čedić je nestao bez traga. Sedmostrukog ubicu danima su tražili po čitavom Jablaničkom okrugu, a lokalnoj policiji u pomoć su pritekle i specijalne jedinice iz Beograda.
Četrdeset dana posle zločina rešena je misterija Draganovog nestanka. Njegovo beživotno telo pronađeno je u ataru leskovačkog sela Donja Jajina, u jarku pored puta dubokom dva metra. Telo su našli meštani koji su kosili livadu.
U policijskom izveštaju navedeno je da je Čedić na sebi imao zelenu majicu sa žutim aplikacijama i teget trenerku. Na grudima stajala automatska puška, a pola metra dalje nađeni su bomba „kašikara“ i pištolj. Čedić je sam sebi presudio.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
