Finale Lige šampiona između Mančester Sitija i Intera bez dileme doneće veliku borbu na terenu, ali ništa manje neće biti zanimljiva ni „trenerska bitka“.
Sa jedne strane Pep Gvardiola, čovek koji je osvajao trofej kao igrač i dva puta kao trener Barselone, ali nikad po odlasku sa Kamp noua, a sa druge Simone Inzagi, uprkos svemu uglavnom poznatiji kao mlađi brat čuvenog Pipa, koji je kao igrač dva puta podizao trofej, uključujući i finale u Atini 2007. godine između Milana i Liverpula kada je bio dvostruki strelac (2:1).
Gvardiola je po odlasku iz Barselone sa Bajernom i Sitijem osvojio 20 trofeja, ali nije Ligu šampiona.
Najbliži je bio pre dve godine kada je Siti u finalu poražen od Čelsija (1:0), pa je i dalje na snazi „najjači argument kritičara“ da ne može da osvoji elitno takmičenje bez Lionela Mesija.
Ako uspe sutra uveče ta priča biće zaboravljena, a pamtiće se da je doneo prvu titulu Sitiju i ponovio „tripletu“ Ser Aleksa Fergusona iz 1999. godine.
Inzagi je već dokazao da je „bolji trener od brata“, ali uprkos sjajnom poslu u Laciju i Interu i dalje nema skudeto, pa bi Liga šampiona bila najbolja moguća satisfakcija, ali i stimulans za napad na Seriju A sledeće sezone.
Na ruku mu ide i neverovatna statistika – kao trener vodio je Lacio i Inter u sedam finala (tri Kupa Italije i četiri Superkupa) i svih sedam je dobio.
Da li će i osmi, svakako najteži i najvažniji?
Finale Lige šampiona između Mančester Sitija i Intera igra se u subotu od 21 sat na „Ataturk stadionu“ u Istanbulu.
Dres Dušana Vlahovića u odabranom društvu uoči finala Lige šampiona
Dres srpskog fudbalskog reprezentativca Dušana Vlahovića iz Juventusa nalazi se među 32 odabrana u navijačkoj zoni u Istanbulu uoči finala Lige šampiona.
U organizaciji Evropske fudbalske unije (UEFA) i Turskog saveza održava se festival, izložen je pehar Lige šampiona, kao i po jedan dres svake od ekipa koja je ove sezone učestvovala u elitnom takmičenju.
Vlahovićeva crno-bela devetka je u društvu dresova Kilijana Mbapea, Karima Benzeme, Romelua Lukakua, Harija Kejna i drugih asova.
Zanimljivo, samo je dres Mančester Sitija bez broja, očigledno ili nisu mogli da se odluče ko je prva zvezda ili je akcenat na celoj ekipi.
Treća sreća za Ataturk stadion, može li „luđe“ od finala Liverpula i Milana?
Olimpijski stadion Ataturk u Istanbulu, mesto na kojem će se fudbaleri Mančester Sitija i Intera boriti za titulu u Ligi šampiona, sudbinski je predodređen za nešto veliko.
Ili veliku radost ili tugu, a jedno ne ide bez drugog, nikad…..
Originalno je sagrađen za kandidaturu Istanbula za Olimpijske igre 2008. godine, ali Turska je uprkos ogromnim ulaganjima, samo stadion koštao je 140 miliona dolara, izgubila bitku sa Kinom i Pekingom.
Stadion je prošle godine dodatno renoviran i trenutno je suma uložena u njega na 228 miliona dolara.
Ipak, i pre nego što su se održale igre u Pekingu, stadion Ataturk ušao je večnost jer je baš na njemu 25. maja 2005. godine odigrano najbolje finale Lige šampiona ikad između Liverpula i Milana, kada su se Englezi vratili posle 0:3 na poluvremenu i na penale osvojili titulu.
Za taj meč kruži i jedna urbana legenda, koja kaže da je teren bio „nagnut na južnu stranu“, pa je svih šest pogodaka palo na tu stranu.
Dakle, sutra uveče posebno je potrebno obratiti pažnju na koju stranu padaju golovi – južna je kad ekipa napada u TV prenosu sa leva na desno.
Nekada je Bešiktaš bio ovde domaćin, dok nije napravljen savremeni stadion, a poslednjih godina Ataturk je dom fudbalera Istanbul Bašakšehira.
Sutrašnje finale u Istanbulu prvobitno je trebalo da se igra 2020. godine, dva puta je zbog pandemije „seljeno“ u Portugaliju i sada je konačno treća – sreća.
Baš kao i 2005. godine u finalu su Englezi i Italijani, slučajno ili ne, samo još da vidimo ko će se radovati pred tačno 74.753 gledaoca.
Opet Englezi ili će Inter napraviti novo čudo….
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
