BEČEJ – Grafike iz umetničke zbirke Gradskog muzeja Bečej biće predstavljene 2. februara. Izložba će biti otvorena od 18 sati.
U umetničkoj zbirci Gradskog muzeja postoji oko osamdeset grafika nastalih od osnivanja muzeja pa sve do kraja 20. veka.
Za ovu priliku odabrano je tridesetak dela koja na reprezentativan način govori o bogatsvu Odseka za likovnu umetnost Gradskog muzeja Bečej.
Izbor odslikava raznovrsnost grafičkih radova i tehnika, tako da se na izložbi mogu videti dela nastala u tehnici linoreza, litografije, bakropisa, serigrafije i još nekoliko grafičkih tehnika. Izbor neke od grafičke disciplina zavisio je od sklonosti umetnika da se, pored uljanog slikarstva, izraze nekom od ovih tehnika, iako su se neki od autora tokom svog stvaralaštva bavili gotovo isključivo grafičkim tehnikama.
Pored uljanog slikarstva, po čemu je više poznat, grafikama, i to litografijom, bavio se Aleksandar Luković, koji je fondu Gradskog muzeja ostavio nekoliko dela u ovoj tehnici. Motivi su slični ili isti: cirkuske šatre i klovnovi, kao osobiti i lični odnos umetnika prema životnom okruženju. Istina, to nije puko prenošenje uljanog slikarstva na grafiku već samostalna dela koja se odlikuju sopstvenom likovnošću. Takva su njegova dela: „Sama“, „Cirkus“ na ulici i „Aplauz“, dakle, slični motivi kao na uljanom slikarstvu.
Na izložbi će biti predstavljeni umetnici čije su grafike sasvim blizu radikalne apstrakcije, kao što je to slučaj sa Jožefom Benešom, čije grafike su blizu monumentalnosti i svedene izražajnosti. Klasične grafike predmetne i kamerne atmosfere ostavili su muzeju Zoltan Buš i Cvetan Dimovski („Jabuke II” i „Za stolom”). Milan Kerac se ovde predstavlja jednom gotovo apstraktnom grafikom („Crnica XIII”), a Dušan Milovanović sa tri grafike, jednim linorezom i dva gipsoreza, ekspresivnog i veoma izražajnog stila.
Ankica Oprešnik je razvila svoj originalni stil, koji je osoben po apstraktnoj konstrukciji i upotrebi višebojnih grafičkih tehnika linoreza i drvoreza u realizaciji svojih dela. Njena dela na prvi pogled liče na nevine dečje crteže, ali sa jakim simboličkim nabojem („Krunisani petao”, „Jedine koje su preživele”, i „Sinteza nemira”).
Delo „Slobodana Pejovića Plandište kraj Tise” jedno je od retkih u zbirci grafika realizovano tehnikom bakroreza, gde je klasični motiv rađen ekspresivnim stilom. S druge strane, praktično svi radovi bečejskog umetnika Branislava Perčinkovskog rađena su tehnikom linoreza i u umetničkoj zbirci muzeja ima ih desetak. Rađena su delom u realističkom a delom u apstraktnom i simboličkom stilu.
„Reprezentativni su Panonski motiv”, „Nemir”, „U čast ornamentike”, „Motiv sa dolme” i drugi. Njegov opus čine tako gotovo isključivo grafike u tehnici linoreza dok se uljanim slikarstvom bavio veoma malo. Na retrospektivnoj izložbi pre petnaestak godina u Gradskom muzeju Bečej na celoj izložbi bilo je samo tri – četiri ulja na platnu.
U Zbirci za likovnu umetnost Gradskog muzeja Bečej postoji mala zbirka grafika, linoreza i sito – štampe, Dragoslav Stojanovića Sipa, od kojih je na ovoj izložbi izdvojeno nekoliko dela. Većinom su apstraktnog i simboličnog stila, mada se ponekad pojavljuje delo u stilu naturalizma.
Na kraju ovog predgovora treba obratiti pažnju na dva dela Petra Ćurčića većeg formata i rađenih u tehnici bakropisa. Osobena su po modernoj tematici i savršenošću zanataskog i umetničkoh izvođenja. „Bela ploča u pejsažu” i „Džekson Polok u travama” imaju moderan izraz i klasičnu tehniku; po svojoj likovnosti i umetničkoj vrednosti spadaju u najbolja dela na ovoj izložbi.
Ovom izložbom grafika predstavlja se publici jedan deo bogatog fonda Zbirke za likovnu umetnost Gradskog muzeja Bečej. Karakteriše je raznovrsnost tehnika grafika i raznovrsnost stilova – od klasičnog eskpresionizma do nekih od modernih likovnih pravaca. Jedinstvo izložbe uokvireno je kvalitetom izabranih dela i njihovom reprezentativnošću.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
