Aleksinac – Prošlo je 20 dana od ubistva vlasnika menjačnice u Aleksincu Gorana Đokića (47), njegove supruge Gordane (46) i njihove dvadesetpetogodišnje ćerke Lidije, ali i pored intenzivne policijske potrage, osumnjičenih za nezapamćeni zločin i dalje nema. Ono što je sve jasnije je da motiv svirepe likvidacije čitave porodice nije bilo isključivo koristoljublje već Goranovi poslovi, o kojima čak ni najbliža rodbina nije znala ništa. Na osnovu pronađenih tragova, rekonstruisani su poslednji trenuci života Đokića, ali ključni tragovi, kao što su oružje iz kojih su usmrćeni, i dalje fale.
Organi gonjenja veruju da je ubica imao samo jedan problem, kako da uđe u vozilo porodice Đokić, a da je nakon toga, samo sproveo dobro razrađen plan.
“Nesumnjivo je da je duže vreme pratio njihovo kretanje, zato se proveravaju kamere video nadzora u Moravcu kako bi se utvrdilo prisustvo neke osobe koja nije imala opravdanog razloga da se tu zadržava. Sve ukazuje da ih je 26. septembra nakon što su oko ponoći krenuli put Aleksinca od kuće Goranove majke u Moravcu, neko presreo, a zatim ušao u njihov automobil. Jedini problem ubici je predstavljalo baš to, kako da inače nepoverljivog Đokića navede da ga pusti u kola. Za to postoje dve mogućnosti, ili ga je poznavao, što je verovatnije ili se prerušio u uniformu, što bi Gorana navelo da pomisli da je policijski službenik. Kad se našao u vozilu, bilo mu je lako, Goran je bio praktično invalid zbog problema sa kukovima, ne bi mogao da mu se ozbiljnije suprotstavi čak i da nije bio naoružan”, navodi sagovornik upoznat sa ovim slučajem.
“Gordana je po prirodi bila mirna i plašljiva žena, a Lidija je verovatno bila uspaničena. Sve ukazuje da je prvo pucao u Gordanu sa zadnjeg sedišta, metak je pogodio u grudi, ali moguće je da nije odmah umrla. Na taj način je Goranu stavio do znanja da je spreman na sve. Pretpostavlja se da je onda Lidiji, za koju je znao da bi Goran za nju učinio sve, stavio pištolj na čelo i prinudio ga da ode do stare separacije u ataru sela Moravac. On se verovatno nadao da će ubica bar nju poštedeti, pa je pristajao na sve. Kada su došli do mesta zvanog Dudine bare, pucao je u sve troje, čak i u već ranjenu, a možda i mrtvu Gordanu. Na tom mestu su za sada pronađene tri čaure koje potvrđuju ovu verziju događaja kao i veća količina krvi što je dokaz da su tu usmrćeni, a zatim i spaljeni”, dodaje izvor.
Mada se spekulisalo da je porodica možda usmrćena Goranovim pištoljem, ta mogućnost je isključena.
“Đokić je imao oružje koje je, kao verujemo, nosio sa sobom, ali radi se o revolveru. To oružje ima burence, ne izbacuje čaure. Ona koja je nađena u kolima i ostale pronađene na mestu ubistva su kalibra devet milimetara i ispaljene su iz pištolja. Ne isključuje se mogućnost da ga je ubica sakrio, bacio u reku ili ga se na drugi način otarasio. Ovo iz razloga što je kriminalcima poznato da se na osnovu čaura može doći do oružja. Tragovi udarne igle na čauri kao i urezi koji na njoj ostaju prilikom prolaska kroz cev su jedinstveni, kao otisak prsta. Probnim pucanjem i poređenjem tokom balističke analize, nesumnjivo se može utvrditi da li je pucano iz istog oružja. Proveriće se i čaure iz ranijih krivičnih dela da bi se ustanovilo eventualno poklapanje da bi se utvrdili da li je isto oružje nekada korišćeno što može dovesti do identifikacije izvršioca”, objašnjava sagovornik.
Nesumnjivo je da su Đokići opljačkani, ali sve ukazuje da to nije bio jedini razlog za njihovo pogubljenje.
“Da je samo želeo da ih opljačka, izvršilac bi to mogao da učini na mnogo benigniji način. S obzirom na to da ih je pratio, znao je gde su ostavili vozilo u kojem je Goran držao novac. Mogao je da ga ukrade, imao je mogućnost da iz zaustavi na prevaru ili uz oružanu pretnju, da ih istera iz kola i da se tako domogne novca. Takođe, nakon ubistva mogao je da uzme Goranove ključeve od stana i menjačnice i da ukrade novac koji se tamo nalazio. Imao je vremena, jer je njihov nestanak prijavljen tek posle dva dana. Međutim, stan nije bio ispreturan, u njemu je bilo novca, a ista stvar je bilo u menjačnici, novac nije diran. Onaj kome je na umu samo pljačka, odneo bi i nakit žrtava, što se nije desilo. Sve ukazuje da je Đokiće mnogo mrzeo i to istragu usmerava ka onima koji su od Gorana pozajmljivali novac. Ali tu je policija naišla na ćorsokak jer sveske sa imenima dužnika nema, ili je izvršilac spalio ili je odneo sa sobom kao i Goranovo oružje. Ni od kakve pomoći u njihovoj identifikaciji nije ni Goranova rodbina jer on ni najbližima nikada nije govorio detaljnije o svojim poslovima. Na pitanje kako mu ide posao, uvek bi lakonski odgovarao sa: – Dobro je, dobro ! I tu bi stavio tačku”, dodaje izvor.
Više se ne isključuje mogućnost da je bio samo jedan, ali dobro pripremljen ubica.
“Moguće je da je radio sam, vrlo verovatno da je nosio rukavice jer manjkaju tragovi koje bi inače morao da ostavi. Nakon što je spalio vozilo desetak kilometara dalje od mesta gde je likvidirao porodicu, nije mu bio neophodan prevoz. Imao je vremena, bilo je gluvo doba noći, a tek nekoliko kilometara ga je delilo od Donje Trnave i Tešice”, kaže sagovornik upućen u ovaj slučaj.
Smatra da ima rešenje za misteriju kako niko nije primetio vatru koja je gorela i u Dudinim barama i u šumi gde su kola spaljena.
“Na mestu gde su nađena tela bilo je tragova paljevine i od ranije. Meštani su tu spaljivali smeće, stare gume, pa čak i da je neko primetio vatru i u gluvo doba noći, mogao bi pomisliti da je to posledica takve aktivnosti. Još teže je bilo primetiti paljevinu automobila jer je bio sakriven u dubokoj šumi, dalje od naseljenih mesta”, navodi izvor.
Ono što može biti dodatni trag u istrazi je što su Đokići pogubljeni kod stare separacije u Moravcu, a vozilo je spaljeno takođe kod separacije u Tešici pa nije nemoguće da je ubica nekada bio angažovan na radovima na eksploataciji peska.
Da podsetimo, Đokići su nestali u noći između 26. i 27. septembra a nakon potrage tokom koje su korišćeni i policijski helikopteri, njihova tela pronađena su 2. oktobra u jami pokrivenoj daskama.
