Oskudan sneg na Alpima, visoke temperature za ovo doba godine i nedostatak kiše zabrinuli su naučnike da bi drugo leto zaredom mogle da obeleže suše širom Evrope.
Naučnici upozoravaju da bi Evropa mogla da se suoči sa sušama, vremenskim prilikama kakve su pogodile kontinent prošlog leta.
U posebnom izveštaju o suši u Evropi u martu, Evropska opservatorija za sušu (EDO) upozorila je da su uslovi pri kraju zime bili slični onim iz istog perioda prošle godine.
Prošlog leta ekstremna suša pogodila je područja širom kontinenta, reke u Nemačkoj smanjile su se zbog suvog vremena, žestoki požari opustošili su delove Španije, italijanski hidroenergetski rezervoari bili su oslabljeni, a usevi u Francuskoj sprženi.
Posle siromašne zimske sezone na Alpima, zbog koje su pojedini hoteli zatvarani, a mašine za pravljenje snega radile gotovo bez prekida, telo Evropske unije za sušu saopštilo je da sada postoji „visok rizik“ od nestašice vode ovog proleća.
Neke regije nisu se oporavile ni od prošlogodišnje suše, a nova polako osvaja
Sušno vreme nije bilo ograničeno samo na planine, već je ove zime zahvatilo veći deo kontinenta, sa znacima suše koja se već širi u oblastima Francuske, Španije i severne Italije, navodi EDO.
„Neki delovi Evrope se nisu u potpunosti oporavili od prošlogodišnje suše, a ponovni ulazak u takve uslove ili njihov nastavak može pojačati udar i imati kaskadni efekat“, upozorio je Andrea Toreti, viši naučnik u EDO-u, koji je zadužen za podatke o suši.
„Najveći strah za mene je da ćemo doživeti još jednu tešku ili ekstremnu sušu, poput one od prošle godine, ili još gore, koja će ponovo pogoditi veći deo Evrope“, rekao je Toreti za Skaj njuz.
Kombinovani indikator suše, koji koristi Evropska opservatorija za sušu, pokazao je da su uslovi za sušu rasprostranjeni čak u zemljama za koje sušno vreme uopšte nije karakteristično kao što su Velika Britanija, Irska i Švajcarska.
Prema prognozama, proleće u Evropi biće toplije od proseka, što znači da su „potrebni odgovarajući planovi za korišćenje vode da bi se kontinent nosio sa godišnjim dobom kada je visok rizik da bude kritično za vodne resurse“.
Vlada Velike Britanije i kompanije za vodosnabdevanje pod stalnim su pritiskom opozicionih poslanika i aktivista da očiste prljave vodene tokove u zemlji, zagađene plastikom, poljoprivrednim otpadom i hemikalijama, i reše široko rasprostranjene probleme curenja.
Prošle nedelje je francuski predsednik Emanuel Makron pokrenuo plan za očuvanje vodnih resursa. Resursi postaju sve oskudniji zbog klimatskih promena, što otežava poljoprivredu, isušuje jezera i neka domaćinstva ostavi sa suvim slavinama.
Šumski požar koji je prošlog meseca buktao u Španiji nekoliko dana, trajao je neuobičajeno dugo i javio se izuzetno rano u godini.
Sneg na Alpima „daleko ispod istorijskog proseka“
Količina smrznute vode u Alpima sada je čak niža nego u ovo doba prošle godine, saopštili su iz EDO-a, što znači „ozbiljan“ pad količine vode koja će se sliti u obližnje reke kada se sneg otopi. U stvari, količina snega ove godine najmanja je od 2011. u Italiji, a u Švajcarskoj čak od 1998. godine.
Naučnici su zabrinuti da suša izazvana klimatskom krizom pogađa jače i brže nego što su predviđali.
„Pre samo nekoliko godina procenili smo da bi ekstremna suša koja se ponavlja, poput one koju smo videli prošle godine, postala uobičajena pojava sredinom veka po najpesimističnijim scenarijima“, rekao je Toreti.
Prema njegovim rečima, čini se da smo se tome već primakli jer su sušne bile 2018. pa 2022. godina, a ponovo nas čeka i ove godine.
Profesorka Danijela Šmit sa Univerziteta u Bristolu, globalni stručnjak za klimatske promene u Evropi, rekla je da stalna nestašica vode u Evropi pokazuje da je problem „mnogo rasprostranjeniji nego što bi čak i naše prošlogodišnje procene predviđale“.
Ekstremne godine poput prošle ili 2018, kako kaže, daju uvid kako bi buduće klimatske promene mogle izgledati.
„Imamo reke koje nemaju dovoljno vode za transport robe. Imamo nestašice vode koje su, naravno, pogoršane neispravnom infrastrukturom. Izuzetno vlažan mart u Ujedinjenom Kraljevstvu obnovio je zalihe mnogih rezervoara, koji su prošle godine bili gotovo ispražnjeni, ali nivoi vode pod zemljom – koji snabdevaju reke – su i dalje iscrpljeni“, ukazala je profesorka Šmit.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
