Javni zvaničnici direktno kontrolišu samo oko 10 odsto gasa u skladištima od Italije do Holandije. Ostatak je u rukama međunarodnih trgovačkih kompanija, energetskih preduzeća i industrijskih grupa. Kompanije mogu da prodaju gas onome ko ponudi najviše, čak i ako ponuda dolazi iz druge zemlje.
Evropa je naporno radila da popuni rezerve prirodnog gasa za zimu, ali neprijatna istina je da nacionalne vlade nemaju skoro nikakvu kontrolu nad tim zalihama.
Javni zvaničnici direktno kontrolišu samo oko 10 odsto gasa u skladištima od Italije do Holandije preko nacionalnih strateških rezervi, pokazuju podaci koje je sastavio Bloomberg.
Ostatak je u rukama međunarodnih trgovačkih kompanija, energetskih preduzeća i industrijskih grupa, a kompanije mogu da prodaju gas onome ko ponudi najviše, čak i ako ponuda dolazi iz druge zemlje. To znači da bi zbog hladnog talasa u Nemačkoj, susedi mogli da počnu da se takmiče za gas, u čijem procesu bi se ugrozila solidarnost Evrope.
Regionalna gasna mreža bi trebalo da funkcioniše na način koji omogućava da se zalihe kreću sa jednog tržišta na drugo. Sve dok ga postoji dovoljno u sistemu, trebalo bi da postoji i ravnoteža. Međutim, ova mreža nikada nije bila u situaciji koja je slična trenutnoj krizi.
„Granice koje može dostići sistem nikada ranije nisu stvarno testirane“, rekao je Graham Freedman, analitičar u konsultantskoj firmi Wood Mackenzie. „Mnogo toga zavisi od intenziteta ove zime.“
Prema rečima Freedmana, zbog hladnih temperatura, zalihe bi mogle pasti ispod 10 odsto do kraja marta. To bi moglo da pokrene novi pohod na zalihe pre sledeće zime.
Iako Evropi nedostaju jasni podaci o tome ko poseduje uskladišteni gas, većina je u vlasništvu komunalnih kompanija, uključujući državne kompanije, koje će morati da snabdevaju gorivom domaćinstva i proizvođače, tvrde oni koji su upoznati sa tim pitanjem.
Manji deo je u rukama trgovačkih kompanija kao što su Glencore Plc i Vitol Group, čiji je glavni interes povećanje vrednosti njihovih portfolija. Oni su relativno manji igrači jer su u pitanju visoki troškovi, a tu su i novi propisi koji predstavljaju dodatne prepreke, izjavili su izvori koji su želeli da ostanu anonimni, budući da ove informacije nisu javne. Glencore, Vitol i Trafigura Group su odbili da komentarišu.
„Fizičko držanje gasa u skladištu možda može biti deo šire finansijske strategije“ za privatne trgovačke kompanije, rekao je Alun Davies, direktor za evropsku energiju i gas u kompaniji S&P Global, dodajući da čisti trgovci generalno osiguravaju likvidnost, a ne da gomilaju velike zalihe goriva.
Region je već mesecima zabrinut zbog zaliha za zimu, što je pokrenulo trku za gasom. Rezerve su sada skoro pune i iznad petogodišnjeg proseka.
Međutim, kako bi se izbegao rizik snabdevanja, vlade bi mogle da proglase vanredno stanje. U takvom slučaju, Nemačka federalna mrežna agencija tvrdi, kao i druge nacionalne vlasti, da bi imala ovlašćenje da odluči da li će gas ostati u skladištu ili će biti korišćen. Zbog ovog pritiska, susedne zemlje bi ostale same u borbi sa nestašicom.
Nemačka zavisi od drugih, jer njeno skladište pokriva samo 25 odsto godišnje potražnje. Poljska je takođe na klimavom tlu, jer ova peta najnaseljenija zemlja Evropske unije sa 38 miliona stanovnika ima manje kapaciteta od Slovačke, koja ima samo 5,5 miliona stanovnika.
Cene gasa se razlikuju u različitim evropskim centrima
Pravilno funkcionisanje sistema znači da cene rastu tamo gde je potražnja veća, a kako se tokovi prebacuju na tržišta po većim cenama, cene u zemljama gde se rezerve gasa smanjuju trebalo bi da porastu kao odgovor na to, izjavio je Niek van Kouteren, trgovac holandske energetske kompanije PZEM NV.
„Hajde da vidimo koliko je tržište efikasno“, rekao je.
Odstupanje cena je verovatno u narednim mesecima, jer je Rusija drastično ograničila snabdevanje, koje je prošle godine pokrilo 40 odsto potražnje. To povećava izglede za protok gasa sa tržišta na tržište, jer će zbog hladnih temperatura, veća tržišta poput Nemačke i Poljske, potencijalno upiti zalihe iz Italije, Austrije ili Holandije.
Uprkos činjenici da ima najveći kapacitet za skladištenje u Evropi, Nemačka je u svojoj istoriji koristila rezerve iz Austrije kako bi najveća evropska privreda mogla da održi rad fabrika i da zagreva domaćinstva – polovina njih sagoreva gas radi toplote.
Austrija ima ulogu snabdevača za zimu, jer je dve trećine njenog skladišnog kapaciteta obično dostupno drugim zemljama. Češka i Mađarska takođe imaju više kapaciteta nego što to zahteva nacionalna upotreba.
„Bez evropskog tržišta gasa i podrške naših suseda, ne bismo mogli izbeći nestašicu gasa u Nemačkoj“, rekao je portparol Nemačke federalne agencije za mreže, koja bi bila odgovorna za racionalizaciju gasa u hitnim slučajevima.
Rizik od uskladištenog gasa u privatnom vlasništvu bio je očigledan u julu kada je Uniper SE, najveći nemački kupac ruskog gasa, iskoristio zalihe iz skladišta radi snabdevanja korisnika, nakon što je Rusija smanjila isporuke.
Taj potez je bio suprotan vladinom cilju da se rezerve ponovo napune i izvršio je pritisak na administraciju nemačkog kancelara Olafa Scholza da izdvoji veću količinu novca za kompaniju. Uniper je sada u procesu nacionalizacije.
Vlade takođe pojačavaju napore da otklone smetnje ove zime, regulišući trošenje zaliha gasa i popunjavajući rezerve. Nemačka je usvojila zakon kojim se određuju ciljevi za skladištenje gasa. Već je dostignut cilj od 95 odsto za prvi novembar i sada se zahteva nivo od 40 odsto do prvog februara. Ako to ne ostvare, operateri objekata rizikuju kazne.
Vlada Olafa Scholza je takođe izdvojila 15 milijardi evra (14,7 milijardi dolara) za Trading Hub Europe, kompaniju koja upravlja nemačkim tržištem gasa, radi kupovine goriva za skladištenje. Kompanija je kupila oko 60 teravat-sati, što je ekvivalent oko 25 odsto skladišnog kapaciteta Nemačke, koji se može smatrati da je pod državnom kontrolom.
„Nemačka vlada sada računa da će, kada to bude potrebno zimi, velika količina gasa biti korišćena“, rekao je Sebastian Bleschke, izvršni direktor udruženja za skladištenje gasa Ines. „Međutim, većina zaliha zemlje je na tržištima i može da ode bilo gde.“
Vlade očekuju da će prekogranični tokovi ostati ključni deo evropskog energetskog tržišta. „Uopšte se ne brinemo za rizik povlačenja gasa iz italijanskih skladišta i za njegovo korišćenje u drugim zemljama“, izjavio je portparol italijanskog Ministarstva za ekološku tranziciju.
Zbog krize se države detaljnije fokusiraju na skladišta, a neke zemlje su izrazile potrebu da se njihov kapacitet proširi kako bi bile spremne za buduće krize. Zima 2023. godine bi mogla biti gora od ove, rekao je Claudio Descalzi, glavni izvršni direktor italijanskog energetskog giganta Eni SpA.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
