BEOGRAD – Da bi se u Srbiji obezbedili uslovi za naplatu daljinskog grejanja po utrošku, neophodno je sprovesti akciju pomoći stanarima zgrada, posebno onima čija je energetska efikasnost niska da smanje gubljenje toplotne energije, zaključak je današnje stručne konferencije „Značaj energetske efikasnosti na smanjenje potrošnje električne energije“.
Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene, Maja Vukadinović, kazala je da su u toku javni pozivi za izbor stambenih zajednica u 15 jedinica lokalne samouprave, koje će dobiti subvencije za energetsku sanaciju zgrada.
Ona je na ovoj konferenciji koju je organizovao portal Energija Balkana, kazala da je projekat energetske sanacije višeporodičnih stambenih zgrada koje su priključene na sistem daljinskog grejanja i njihov prelazak na individualno grejanje po potrošnji, pokrenulo Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). Vukadinović je podsetila da je ovaj projekat ukupno vredan oko 64,5 miliona evra, od čega je 50 miliona evra zajam banke, a oko 14,5 miliona evra su sredstva donacije. „Očekujemo da će kroz realizaciju ovog projekta biti sanirano oko 500 stambenih zajednica, što je približno oko milion kvadratnih metara“, navela je ona.
Prema njenim rečima, prioritet će imati one stambene zajednice koje imaju najveću specifičnu potrošnju i koje bi imale mnogo veće račune u slučaju prelaska na individualno grejanje po potrošnji, što je inače zakonska obaveza u Srbiji, a bez preduzetih mera energetske sanacije. Kako je dodala, ovaj poziv je otvoren do kraja decembra, eventualno do sredine januara 2024, jer svaka jedinica lokalne samouprave sama donosi odluku o njegovom trajanju. „Nakon zatvaranja javnog poziva sastaviće se rang lista stambenih zajednica, pa će ministarstvo u saradnji sa bankom raspisati tender za izbor konsultanta koji će izraditi elaborat energetske efikasnosti kao i odgovarajuće studije, a nakon toga se formira konačna rang lista“, precizirala je ona.
Navela je da se očekuje da te studije i elaborati budu završeni u drugom ili trećem kvartalu naredne godine, a prvi radovi se očekuju da krenu u martu 2025. Prema rečima Vukadinović, ovaj projekat bi trebalo da rezultira uštedom energije za više od 35 odsto, odnosno oko 81.000 MWh na godišnjem nivou, kao i smanjenjem emisije štetnih gasova za oko 20.000 tona na godišnjem nivou. Govoreći o benefitima za građane, ona je naglasila da su to pre svega uticaj i smanjenje utroška energije za grejanje zimi, odnosno za hlađenje leti, kao i produženje veka trajanja objekta, ali i povećanje vrednosti nekretnine. Uticaja će imati, kako je dodala, i na vizuelni izgled grada, odnosno opštine, jer će pomoći saniranju krovova i fasada. Vukadinović je naglasila da je Srbija opredeljena da ide zelenim putem, podsetivši da je naša zemlja potpisnik Sporazuma o klimatskim promenama kao i Sofijske deklaraciju o zelenoj agendi za zemlje Zapadnog Balkana. Prema njenim rečima, resorno ministarstvo priprema i strateške dokumente, pre svega integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. sa projekcijama do 2050.
„Ovo je dokument koji je prvi put u sebi objedinio ciljeve u oblastima energetike i klime i zajedno sa strategijom razvoja energetike će biti okvir za energetsku politiku naše zemlje“, kazala je Vukadinović. Kako je dodala, ključni ciljevi koji su predviđeni ovim strateškim dokumentima prvenstveno su povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne energije za 45 odsto, zatim značajno povećanje energetske efikasnosti, kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990. „Jedan od ključnih ciljeva je smanjenje potrošnje finalne energije za oko devet odsto do 2030, u odnosu na potrošnju koja bi se ostvarila bez primene dodatnih mera, ali da bismo sve te ambiciozne ciljeve ostvarili, neophodno je bilo prvo uspostaviti institucionalni, pravni i finansijski okvir, pa je tako 2021. donet Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije koji je skoro u potpunosti usaglašen sa normativima EU u ovoj oblasti“, podsetila je v. d. pomoćnika za energetsku efikasnost i klimatske promene u Ministarstvu energetike. Specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade EBRD Bojan Bogdanović kazao je da će se sve zgrade koje se uključe u projekat energetske sanacije, automatski prebaciti na naplatu daljinskog grejanja po utrošku, što će doprineti racionalnoj potrošnji energije, ali doneti i finansijske uštede domaćinstvima.
On je naveo i će ove sanacije doneti oko 35 odsto ušteda energije u samim objektima, kao i da je iskustvo pokazalo da se u zgradama koje su izvršile energetsku sanaciju i prešle na naplatu po utrošku sanjuje za oko 10 odsto potrošnja energije, što je ogromna ušteda. Gradski sekretar za energetiku Beograda Dušan Rakić kazao je da energija nije besplatna i da košta, pa je zato potrebno razmišljati o njenoj racionalnoj potrošnji. „Cena energije će u narednom periodu sigurno rasti i to će biti značajna stavka u budžetu domaćinstava, zato treba razmišljati kako povećati energetsku efikasnost“, rekao je on. Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Bojan Nikolić kazao je da je u poslednje vreme sve više vlasnika stanova zainteresovano da se uključi u projekat energetske efikasnosti, ali da nisu dovoljno o tome informisani.
On je predložio da bi trebalo razmisliti da se u narednom periodu na tabli pored kućnih brojeva stave i kategorije energetske efikasnosti, jer će se na taj način promeniti i svest ljudi o potrebi povećanja te efikasnosti. Taj podatak bi, kako je naglasio, uticao i na porast cena nekretnina. Šef službe za sistemske usluge Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandar Latinović kazao da je u Srbiji potrošnja električne energije visoko zavisna od vremenskih uslova, jer se ljudi u našoj zemlji još uvek u velikom broju greju na struju, a koriste je i za dogrevanje ako su priključeni na daljinske sisteme grejanja. On je kazao da je EPS isporučilac i toplotne energije i da postoji velika mogućnost saradnje sektora daljinskog grejanja i elektroenergetskog sektora.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
