Država izdvaja 730 miliona evra za infrastrukturu oko EXPO centra i nacionalnog stadiona

SRBIJA – Izgradnja linijske infrastrukture obuhvata saobraćajnice, putne objekte, mostove, hidrotehničku, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu, gasne instalacije…

Uređenje kompleksa koji će činiti fudbalski stadion i EXPO centar pored auto-puta, od Novog Beograda ka Surčinu, trebalo bi da počne krajem godine, a već sada se zna da će država za te namene uzajmiti ukupno 730 miliona evra kroz dva kredita.

Pre svega, za izgradnju linijske infrastrukture oko nacionalnog stadiona u Surčinu Vlada Srbije će se zadužiti oko 190 miliona evra kod državne Banke Poštanska štedionica i Unikredit banke. Ovaj kredit se već nalazi u skupštinskoj proceduri i čeka odobrenje poslanika, piše Bloomberg Adria.

Kinezi grade, naše banke kreditiraju

Interesantno je da se kineska kompanija “Power Construction Corporation of China Ltd” pojavljuje u ulozi izvođača radova, ali kineske banke nisu kreditori. Sa izvođačem radova ugovor je potpisan 27. aprila, a do sada je bio običaj da kineske kompanije grade infrastrukturne objekte koje finansiraju kineske banke, a srpske kompanije budu podizvođači.

Kako piše u obrazloženju Predloga zakona koji je usvojen na poslednjoj sednici Vlade Srbije i nalazi se u skupštinskoj proceduri, predviđeni su krediti od po 11,2 milijarde dinara sa rokom dospeća od devet godina, uključujući period počeka od dve godine, uz otplatu glavnice u 14 jednakih rata. Rok raspoloživosti zajma je 18 meseci, računajući od datuma stupanja na snagu ugovora, i taj rok može biti eksplicitno produžen.

Kamatna stopa je šestomesečni belibor, koji sada iznosi 5,98 odsto, plus fiksna marža od 3,3 odsto godišnje.

U obrazloženju Predloga ovog zakona piše i da izgradnja linijske infrastrukture obuhvata saobraćajnice, putne objekte, mostove, hidrotehničku, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu, kao i gasne i termotehničke instalacije, instalacije i uređaje za PP zaštitu, parterno uređenje i ozelenjavanje, ali i ostale nepomenute instalacije i uređaje.

Vlada Srbije je 11. maja prošle godine projekat izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji gradske opštine Surčin proglasila projektom od posebnog značaja. Izgradnja fudbalskog stadiona planirana je od 2019. godine i sada će sa Sajmom činiti celinu i gradiće se istovremeno.

Poslednjim rebalansom budžeta je predviđeno 12,3 milijarde, umesto prvobitnih 7,6 milijardi dinara za izgradnju nacionalnog stadiona. Za narednu godinu se planira ulaganje od sedam milijardi dinara, a 2025. godine milijardu dinara.

U neposrednoj blizini stadiona planirane su značajne investicije u organizaciju međunarodne izložbe EXPO 2027, čiji će domaćin biti Beograd, i u okviru tog kompleksa će se graditi Sajam, izložbeni prostor i propratni sadržaji, što će, sudeći po rebalansu budžeta, ukupno koštati 111,5 milijardi dinara ili oko milijardu evra.

Razvojna šansa Beograda i Srbije

Ministar finansija Siniša Mali svojevremeno je rekao da će se izgradnja ovog kompleksa finansirati delom iz budžeta, a delom iz kredita. U rebalansu bužeta je navedeno da će država ove godine uzeti kredit od 53,1 milijarde dinara, odnosno 540 miliona evra, za pripremu i izgradnju centra za specijalizovanu izložbu sa pratećim sadržajima.

Ministar finansija izjavio je nedavno da su organizovanje specijalizovane izložbe i izgradnja objekata koji će je pratiti razvojna šansa Beograda i Srbije koju ne treba propustiti, i procenio da će oko tri miliona ljudi posetiti Srbiju tokom tri meseca izložbe.

Pripremni radovi na lokaciji su već u toku i već su potpisani ugovori za izgradnju neophodne linijske infrastrukture kao što je oko osam kilometara saobraćajnica, a i za izgradnju trafostanica, gasovoda, toplane, kanalizacije, saopštilo je resorno ministarstvo.

Već je potpisan i ugovor za pripremne radove za EXPO i nacionalni stadion na tom mestu, kazao je Mali ranije, i dodao da će za sedam do osam meseci početi izgradnja stadiona i ostalih objekata.

Takođe, kada se radi o kreditiranju infrastrukture, u Predlogu zakona piše i da je otplata zajma šestomesečna, ali je predviđena mogućnost prevremene otplate zajma uz naknadu od 1,5 odsto od iznosa kredita koji se privremeno otplaćuje ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke. Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita je 0,2 odsto na ukupan iznos zajma i plaća se jednokratno.

Dogovoreno je da zaduživanje bude u dinarima, kao podrška većoj upotrebi dinara i smanjenju deviznog rizika u domaćem finansijskom sistemu.

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.