Kod nas se tradicionalno zreli plodovi voća, koji ne uspevaju da dođu do tržišta u sirovom stanju ili ne zadovoljavaju tržišne norme u pogledu vizualnog izgleda, prerađuju u rakije ili neki drugi vid prerade kao što su sokovi, džemovi i drugi. Dezertno vino od višnje je još jedan zanimljiv način prerade višnje.
Za spravljanje dezertnog vina od višanja najpogodnije su sorte tamno crvene boje ploda. Ukoliko se za spravljanje vina koriste sorte sa manje bojenih materija u pokožici, preporučljivo je dodati 10-30% sorti sa obojenijom pokožicom. Trebalo bi obratiti pažnju da što manje peteljki dospe u kijuk. Prilikom muljanja višanja ne bi trebalo da dođe do lomljenja više od 10% koštica.
Kijuk dobijen posle muljanja višanja trebalo bi sumporisati sa 10-15 g vinobrana na 100 kg. Preporučljivo je takođe vrenje kljuka uz primenu čiste kulture vinskog kvasca. Vrenje obično traje 2-4 dana, a potom je potrebno izvršiti ceđenje vina. Izdignuti kljuk u toku vrenja (klobuk) potrebno je što češće potapati.
Dezertna vina visokog kvaliteta dobijaju se dodatkom šećera u više navrata u toku vrenja. Ukoliko sok (šira) dobijena ceđenjem sadrži 90 do 110 g šećera po litru i 11-17 g/l kiselina, tada se iz sledeće tabele može naći količina šećera i vode koju je potrebno dodati na 1 litar soka kako bi se dobilo dezertno vino željene jačine:
željeni sadržaj alkohola u vinu u vol.%, šećer u gramima
12 vol.% 290 g
13 vol.% 325 g
14 vol.% 360 g
15 vol.% 395 g
16 vol.% 430 g
17 vol.% 465 g
Čuvanje i nega voćnih vina, kao i mane i kvarenja i načini njihovog otklanjanja, istovetni su sa onima koji važe za vino spravljeno od grožđa.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
