NOVI SAD – Kako smo i sami svedoci svakodnevnih vesti o lošem uticaju društvenih mreža na decu, naša sagovornica nam otkriva kako možemo decu da zaštitimo i koji su to saveti koje se u praksi mogu primeniti kako bi se uticaj drušvenih mreža sveo na minimum.
-Online svet se munjevito menja, otvaraju se novi putevi, rađaju se nove mreže, nameću nova pravila i zato je bitno pratiti promene jer je to naš alat da lakše razumemo našu decu ali i da im čuvamo leđa kada bude potrebno- reči su Višnje Divild Žeželj, dečijeg psihoterapeuta iz Novog Sada.
– Društvene mreže su naša svakodnevica, one često boje naše živote, utiču na odluke, usmeravaju ponašanja, kreiraju našu stvarnost. Činjenica je da ni mnogi odrasli nisu imuni na trendove koje nameću mreže. Pitamo se kako to deca mogu da budu po uticajem Tiktok-a, Youtube-a, kako pristaju na izazove i zašto ispituju sopstvene i tuđe granice. Online svet sa sobom nudi pregršt mogućnosti, ali i opasnosti. Kao što decu učimo da prelaze ulicu, tako treba da ih učimo i pravilima koja vladaju u virtuelnom svetu – rekla je Žeželj.
Na pitanje kako roditelji i škola mogu pomoći da razviju zdrav odnos prema društvenim mrežama i da se izbore sa negativnim uticajima, Žeželj nam ističe da je primarni značaj da se sa decom gradi odnos poverenja.
– Najvažnije je sa decom graditi dobar odnos, biti deci oslonac, podrška ali i učitelj, vođa, postavljati jasna pravila, držati se čvrstih granica, a unutar tih granica deci dozvoliti slobodu i podržati ih u istraživanju. Naš zadatak kao odraslih je pre svega u tome da decu naučimo da kritički razmišljaju, da imaju svoj stav i da sa dovoljno sigurnosti i samopouzdanja taj stav brane i zastupaju. Kada pričamo o mrežama značajno je da mi kao roditelji sa decom zajednički istražujemo online svet, da ih podstičemo da se prema svemu što tamo vide, čuju ili saznaju osnose sa dozom opreza i sa određene distance sagledaju širu sliku – reči su naše sagovornice i dodaje da je najvažnije da ih učimo uvek ima rešenje, da se gotovo svaka prepreka može zajednički premostiti.
– Deca imaju prirodnu potrebu da pripadaju, da budu prihvaćeni i viđeni od stane vršnjaka, da budu deo grupe i da njihova pozicija bude sigurna i to je često razlog zbog kog će prihvatiti izazov, uraditi nešto mimo pravila, upustiti se u avanture kojima nisu dorasli. Tako veoma lako mogu postati žrtve. A deca koju su žrtve nose veliki teret, teško se bore za pritiskom i posledice mogu biti ozbiljne. Nesigurni i ranjivi neretko se povlače, može se javiti depresija, anksioznost, ponekad se suočavaju i sa suicidnim mislima. Nadaju se da će pritisak prestati, brinu da će ako nešto preduzmu i potraže pomoć situacija biti još gore, krive sebe i tako se začarani krug zavrti. Taj krug može i mora da se prekine i zato je zadatak svih nas da budemo podrška deci koja trpe nasilje, ali ne smemo zaboraviti na one koji su nasilni i sa njima je neophodno raditi, njima se treba posvetiti, naš posao je da i njima budemo potrška i da nudimo pomoć. Jer se iza nasilja često krije velika potreba za ljubavlju i prihvatanjem, a koja je iz nekog razloga izostala – istakla je dečiji psihoterapeut.
Danas je na neki način nemoguće deci onemogućiti pristup društvenim mrežama, a kako da se loš uticaj mreža svede na minimum, naša sagovornica navodi:
– Kako bi se boravak na društvenim mrežama sveo na minimum neophodno je nuditi deci druge sadržaje, podsticati ih da u slobodno vreme isprobaju neke nove aktivnosti, biti prisutan, zainteresovan, biti u kontaktu sa njima, osluškivati njihove potrebe, interesovanja. Teško je i zamisliti da današnja deca nemaju pristup mrežama, ali na odraslima je da budu na neki način spoljna kontrola vremena koje će dete provoditi u online svetu. Pregršt je aplikacija koje pomažu odraslima da imaju kontrolu i nad mrežama, sadržajima koje su dostupne detetu čime se smanjuje mogućnost lošeg uticaja.
Za kraj razgovora, pitali smo za savete roditeljima, a ona na prvom mestu ističe da je koliko god je moguće odložiti pristup mrežama i sadržajima koji nisu primereni uzrastu deteta.
-Većina društvenih mreža ima jasno naznačeno sa koliko godina neko može pristupiti i postati deo tog sveta i to nije slučajno tako. Kako se mozak razvija tako i deca uče, stiču iskustvo i što su starija to se bolje i lakše mogu nositi sa izazovima i opasnostima. Kada roditelji i procene da je vreme za otvaranja jednih novih vrata neophodno je otvarati ih sa detetom, istraživati, osmatrati, učiti zajedno – zaključila je dečiji psihoterapeut.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
