Sveta Petka, poznata i kao Prepodobna mati Paraskeva, je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Slavi se na današnji dan, 27. oktobra i ima poseban značaj u narodnom verovanju i običajima u Srbiji jer je ona zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih.
Sveta Petka je rođena krajem 10. veka u Epivatu, blizu grada Kalikratije, u Maloj Aziji. Prema srpskoj pravoslavnoj tradiciji, smatra se da je bila srpskog porekla. Njeni roditelji su bili imućni i pobožni hrišćani. Nakon smrti roditelja, Sveta Petka je odlučila da posveti svoj život veri i duhovnom putu. Otišla je u Carigrad, gde je pet godina provela živeći u crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Nakon toga, krenula je na hodočašće u Svetu Zemlju, gde je posetila sveta mesta povezana sa životom Isusa Hrista. Kako bi se posvetila dubokom duhovnom životu, naselila se u Jordanskoj pustinji, gde je vodila asketski život sve do duboke starosti.
Na ikonama, Sveta Petka se obično prikazuje u monaškoj odeći, držeći krst u ruci, što simbolizuje njen duhovni život i posvećenost veri. Kroz vekove, mnoge srpske crkve su posvećene Svetoj Petki, a mnogi je slave kao svoju krsnu slavu.
Sveti život i čuda povezana sa Svetom Petkom doprinose njenoj posebnoj popularnosti u pravoslavnom svetu. Legende i predanja govore o čudima koja su se događala na njen dan, uključujući ozdravljenja bolesnih. Zbog toga, mnogi ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik u nadi da će doživeti čudo.
U narodnim običajima, Sveta Petka ima posebno mesto. Na ovaj dan, prema tradiciji, žene izbegavaju pranje veša, pečenje hleba, šivenje i težak fizički rad, kako ne bi privukle gnev svetiteljke. Mladim devojkama se preporučuje da beru cveće i ukrašavaju svoje domove kako bi očuvali mir i slogu tokom cele godine. Takođe, devojke bi trebale da pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice jer se veruje da će na taj način videti svoju sudbinu i budućeg muža u snu.
U Srbiji i drugim pravoslavnim zajednicama, Sveta Petka se časti kao svetica koja je posvećena ženama, bolesnima i siromašnima, a njen dan je vreme kada vernici posebno mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Sveta Petka je simbol vere, duhovnog posvećenja i milosrđa prema bližnjima, te se njeno poštovanje i slavlje održavaju kroz vekove kao deo bogate pravoslavne tradicije.
Tokom vekova, njene mošti su mnogo puta prenošene. Na njenom grobu, prema pričama, dešavala su se čuda. Bugarski car Ivan Asen je 1238. godine, prema nekim izvorima, otuđio, dok su drugi tvrdili da je preneo mošti Svete Paraskieve u svoj prestolni grad Tarnovo.
Kada su Turci osvojili Bugarsku, po naređenju sultana Bajazita, mošti su prenesene u moldavski grad Jaši. Knjeginja Milica je 1396. godine uspela da izmoli mošti svetiteljke i sahrani ih u crkvi Ružice na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi je 1521. godine preneo mošti Svete Paraskeve nazad u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasile Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Svetih tri jerarha, gde se i danas nalaze.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
