BEOGRAD – U Srbiji, 30. jul je dan kada SPC i njeni vernici obeležavju praznik posvećen svetoj mučenici Marini, poznatijoj kao Ognjena Marija.
Ovaj praznik nosi sa sobom duboko ukorenjene narodne običaje i verovanja, koja su se prenosila s kolena na koleno i do danas zadržala svoj značaj u kulturi i tradiciji srpskog naroda.
Istorija i značenje
Ognjena Marija je u narodnom verovanju poznata kao vatreni svetac, koji upravlja vatrom i gromovima. Svetiteljka Marina, rođena u 3. veku u Antiohiji, postala je hrišćanska mučenica nakon što je odbila da se odrekne svoje vere i uda za neznobožačkog upravnika grada. Prema predanju, nakon strašnih muka koje je pretrpela, Marina je spaljena na lomači, što je dodatno doprinelo njenom kasnijem poistovećivanju s vatrom i ognjem. I Zapadna i istočna crkva su je proglasili mučenicom i svetiteljkom.
Narodni običaji
Na ovaj dan, mnogi vernici odlaze u crkve da zapale sveće i pomole se za zaštitu svojih domova i polja od požara i nepogoda. Posebno je značajno to što se na Ognjenu Mariju strogo poštuje običaj da se ne obavljaju teški poslovi, posebno oni koji uključuju upotrebu vatre, kako bi se izbegle nesreće i neprilike.
Mnoge porodice na ovaj dan okupljaju se za trpezom, pripremajući posebna jela, često bez mesa, u znak poštovanja prema svetiteljki. Takođe, običaj je da se na ovaj dan ne mesi hleb, već se koristi onaj koji je pripremljen dan ranije. Takođe prema narodnim verovanjima, na ovaj dan se netreba kupati u rekama i jezerima.
Verovanja i simbolika
Pored toga što je vatrena zaštitnica, Ognjena Marija je i simbol pročišćenja i obnove. U narodnom verovanju, ovaj praznik je povezan sa moćima prirode, vatrom kao simbolom života, snage i pročišćenja. Mnogi veruju da Ognjena Marija ima moć da očisti duše i tela od grehova i bolesti, pa se na ovaj dan često obavljaju i rituali pročišćenja.
Moderno obeležavanje
U savremenom društvu, Ognjena Marija zadržava svoj značaj, posebno u ruralnim područjima gde su narodni običaji i dalje duboko ukorenjeni. Međutim, i u gradovima se ovaj praznik obeležava, često kroz kulturne manifestacije i programe koji imaju za cilj očuvanje i promociju srpske tradicije i folklora.
Šta ne treba raditi na današnji dan
Prema drevnom verovanju na današnji dan ne treba raditi poslove u polju, kositi, prati i pegladi, raditi teške fizičke poslove. Mnoga svedočenja iz prošlosti govore da su često izbijali požari na letini i njivama onih koji bi taj dan radili u polju. Takođe čak i u današnje vreme, mnogi katolici i muslimani u Bosni takođe izbegavaju da rade na ovaj datum i poštuju sveticu.
Ognjena Marija je više od običnog verskog praznika; ona je deo identiteta i kulturne baštine srpskog naroda. Kroz vekove, ovaj dan je postao simbol otpornosti, vere i nade, povezujući prošlost i sadašnjost u zajedničkoj molitvi i sećanju na svetiteljku koja je svojim životom i delima ostavila neizbrisiv trag u srcima vernika.
Pročitajte još:
