Da li znate zašto postoje pustinje?

U najvrelijim pustinjama, noći mogu biti veoma hladne.

Pustinje pokrivaju nešto više od jedne trećine kopna na Zemlji. Dele se na dve vrste: dobro poznate suve pustinje, kao što je Sahara, i hladne pustinje, u koje spadaju ceo Antarktik i oblasti na obodima Severnog i Južnog pola. Suve pustinje, koje pokrivaju oko 18 odsto kopna na Zemlji, jesu najtoplija mesta na planeti.

Na primer, najviša temperatura izmerena na Zemlji zabeležena je u libijskoj pustinji Al Aziziji jednog pakleno vrelog dana 1922. godine, kad je termometar pokazivao 58 °C.

U suvim pustinjama pada malo kiše, obično manje od 25 cm godišnje. Kišni oblaci mogu da se skupe, mogu da padnu čak i kišne kapi, ali obično ispare pre nego što stignu do tla.

U najvrelijim pustinjama, noći mogu biti veoma hladne. Pošto pokrivača od oblaka gotovo da nema, toplota nakupljena u pesku i zemlji zrači se direktno u svemir, a temperatura može brzo da se spusti sa 52 °C na −4 °C.

Većina pustinja počinje na zapadnim obalama svojih kontinenata, a zatim se pruža prema unutrašnjosti. Ta peščana prostranstva obično se nalaze između 20. i 30. stepena geografske širine, sa obe strane ekvatora. Vrele pustinje se nalaze uglavnom u tom pojasu zbog načina na koji se vazduh kreće oko Zemlje. U pustinjskim oblastima u priobalju, vetrovi najčešće ne duvaju prema kopnu i ne donose oblake i kišu.

U pustinjskim oblastima udaljenim od obale, vetrovi su se već toliko udaljili od velikih izvora vode, kao što su okeani i jezera, da je u njima preostalo malo vodene pare koja bi se kondenzovala u oblake i kišu.

U hladnim pustinjama sasvim je druga priča. U tim pustinjama, koje zauzimaju 16 odsto kopna na Zemlji, ima mnogo vode, ali ona je zarobljena ispod površine, u kristalima leda. Niske temperature na Severnom i Južnom polu i u njihovoj okolini odgovorne su za velika prostranstva prekrivena zakržljalim rastinjem i ledenim pločama. Grenland, najveće ostrvo na svetu, jedna je od najvećih oblasti sa ledenim pustinjama.

Mnoge druge planete i prirodni sateliti u Sunčevom sistemu u potpunosti su prekriveni pustinjama. Ceo Mars je ogromna hladna pustinja od crvenog peska koji se sve vreme kreće, sa duboko usečenim dolinama i visokim stenovitim planinama. Voda je na Marsu zarobljena u sloju večitog leda, ispod površinskog sloja zemljišta. S druge strane, Venera je pustinjski pakao posut stenjem, gde dnevne temperature mogu da skoče do 480 °C.

Pročitajte još:

Deliblatska peščara - najveća i poslednja pustinja u Evropi

SRBIJA – Deliblatska peščara ili “Evropska Sahara”, smatra se jednom od poslednjih pustinja u Evropi, ujedno i najvećom evropskom kontinentalnom peščarom. Ali mnogi ne znaju ni šta je peščara? Peščara je manja peskovita površina izvan prostranih peščanih oblasti koja ima elemente pustinjske klime. To je ono što je razlikuje od pustinje, kao što je Sahara. […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.