Burma je jedan od najstarijih i najduže očuvanih tradicija koju poštuju mladenci širom sveta.
Postoji teorija da su još u IX veku p.n.e. Egipćani oblikovali prsten kako bi materijalizovali krug koji je po njihovom mišljenju označavao simbol večnosti, te je prsten predstavljao zalog za dugotrajnu ljubav.
Egipćani su prsten nosili na domalom prstu leve ruke zbog verovanja da vena (vena amoris) od tog mesta vodi pravo do srca. Rimljani nisu bili toliko romantični, nosili su prsten na istom prstu, ali jer je ta pozicija značila da je žena muževljeva svojima. Kroz vreme se izrađivala od različitih materijala počev od gvožđa, preko trave, kože, kamena, da bi se tek od XIX veka izrađivale od zlata. Danas su zlatne burme obavezan aksesoar.
Burma i vera
Od XIII veka, burma je je počela da nosi i hrišćanski kontekst. Sveštenik dok bi izgovarao reči „U ime Oca, Sina, i Svetoga duha”, dodirivao bi po jedan prst, počevši od palca, na reč „amin” bi prsten bi stavljao na domali prst. Tada je zaživeo običaj da burmu nose i muž i žena, dok je do tada prsten nosio samo nežniji pol. Od tog momenta poneo je simboliku da su svi ljudi pred Bogom jednaki.
Simbolika davnih vremena
Davnih vremena venčani prsten se nije nosio na prstu već oko članka ili zgloba. Kako su narodi bili jako sujeverni, a stopa smrtnosti velika, čovek je svojoj dragoj vezivao grančicu oko članka i time joj u isto vreme pokazivao ljubav i zaštitinički odnos. Taj zaštitinički odnos potiče od verovanja da duh čoveka može da išeta iz tela.
Burma kao statusni simbol
Pojava prstenja je omogućila još jedan nivo diskriminacije koji je posebno bio izražen kod Rimljana i Egipćana. Egipćani su na osnovu prstena mogli odmah da zaključe kog je neko staleža i da se shodno tome ne upliću u razgovore sa osobom koja je „ispod njih”. Najbogatiji stalež žena je nosio burme od plemenitih metala, dok su ostale morale da se zadovolje glinom, staklom, bronzom.
Rimljani su otišli i korak dalje – robovima su zabranili nošenje bilo kakvog prstenja. Narod je nosio gvozdeno prstenje, a isključivo ambasadori, konzuli i senatori su smeli da nose zlatno prstenje. Sa svakom smenom vladara bi došao novi sulud zakon o nošenju burmi. U jednom periodu je čak bilo zabranjeno nošenje burmi potomcima robova dok se ne obogate, a da li su dovoljno bogati je mogao da oceni samo vladar.
Gde nositi burmu?
Po najstarijim verovanjima, do četvrtog prsta na levoj ruci dolazi direktno iz srca vena ljubavi, stoga je običaj da se tu burma i nosi. Ipak, vlada i mišljenje da ovaj običaj proizilazi iz ne tako romantičnih, već praktičnih razloga. Naime, veći procenat ljudi je desnoruk zbog čega im u dnevnim obavezama burma smeta.
Pravoslavni hrišćani i stanovnici istočne Evrope, tradicionalno nose burmu na desnoj ruci. Desna strana se smastra nosiocem značenja reči spremnosti, okretnost, veština, dok leva ima lošiju konotaciju koja se odnosi na mračno, nesrećno, zlobno. Iz istog razloga se podiže desna ruka prilikom zakletve.
Burme danas
Danas parovi imaju veći izbor burmi nego ikad. Ne mora čak ni da bude klasična burma, neki mladenci vole da na mestu prstena istetoviraju kružnicu kao simbol večne ljubavi. Muškarcima može često da smeta prsten jer nisu navikli da nose nakit, te ga čuvaju u kutijicama. Neke devojke po uzoru na Keri Bredšo vole da ga nose na lančiću i time da iskombinuju stil i ljubav.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.