Danas se koristi u kontekstu kada je potrebno opisati siromašan deo grada.
Istorijski gledano, reč „geto“ je upotrebljena još davno za opis Venecijanskog geta („ghèto“), a kasnije potom i za jevrejska geta u Evropi. Etimološki gledano, reč geto vuče korene od italijanske reči „getto“, što znači odbaciti, ili grčke reči „getonija“ (Γειτονία, naselje).
Danas se koristi u kontekstu kada je potrebno opisati siromašna i pretežno izolovana gradska područja u kojima žive manjine. U prenaseljenoj Americi gde siromašna gradska područja nisu nikakva retkost, pojavio se i izraz ruralni geto, koji bukvalno opisuje područja poput naselja auto prikolica kakva možemo videti na filmovima, ali i siromašne i mračne delove gradova gde čak ni policija ne zalazi.
To su naselja i krajevi koje možemo videti u filmovoma čitave gradske četvrti gde vlada beda, siromaštvo, kriminal i zakon ulice”.Ssim u Sjedinjenim državama, hip-hop pesmama ili na filmovima, reč geto se koristi širom sveta i tako imamo italijansku varijantu „borghetto“ što je izraz za malu gradsku četvrt.
Prema podacima koje nam pruža wikipedia u nemačkom jeziku se koristi i izraz „Judengasse“ (jevrejska uličica ili četvrt), dok se u Maroku se jevrejska geta nazivaju „mela“. Reč geto se danas najčešće koristi kada želimo da opišemo oblast ili deo grada, poput četvrti u kome žive ljudi izolovani svojim socijalnim statusom, gde su kriminal ili siva ekonomija vodeći izvori prihoda.
Geta nastaju na tri načina:
-Kao zajednice doseljenika (naročito ako je zajednica rasno homogena)
-Kada većinska zajednica nasiljem, bojkotom ili zakonski prisili manjinu da živi u određenoj zoni
-Kada se zajednica samoizoluje zahvaljujući svojoj finansijskoj moći.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
