Neurolog Gorica Đokić je za naš portal otkrila kako da roditelji uoče simptome epilepsije kod dece, kao i da li se epilepsija sada češće javlja nego pre.
Nedavno je jedan otac na društvenoj mreži „Tviter“ podelio zdravstvenu priču svoje osamnaestomesečne ćerkice. Naime, prema rečima ovog oca, on i supruga su primetili da devojčica češće plače i da je nervoznija nego inače.
Kako kaže, to su prepisivali njenom uzrastu, ali onda je supruga primetila da se devojčici nekoliko puta u toku dana „zaledi pogled“ i da pomera obrve nagore. Napad ne bi trajao duže od pet sekundi, a ponovio bi se i do 10 puta dnevno.
Rađen joj je EEG pregled glave i ustanovljeno je da ima blaži oblik epilepsije. Devojčici je propisana terapija i prema rečima oca, sada se oseća dobro i napadi su prestali.
Međutim, ono što je mnogima privuklo pažnju je izjava doktorke koja je pregledala devojčicu. Naime, kako otac tvrdi, doktorka je rekla da je „to sasvim normalna stvar danas kod dece zbog preterane upotrebe tehnologije“.
Ovim povodom razgovarali smo sa dr sc. med. spec. neurologije, Goricom Đokić, koja nam je otkrila simptome epilepsije i objasnila da li je prekomerna upotreba tehnologije u vezi sa epileptičnim napadima.
– Epilepsija predstavlja relativno često oboljenje centralnog nervnog sistema, koje se ispoljava iznenadnim prekidima moždanih funkcija, sa ili bez poremećaja stanja svesti, koji se nazivaju epileptički napadi. Epileptički napad predstavlja paroksizmalne, stereotipne, tranzitorne znake i/ili simptome abnormalne, ekscesivne, ili hipersinhrone elektrohemijske aktivnosti velikog broja neurona mozga. Približno 50 miliona ljudi širom sveta boluje od epilepsije, što čini od 0,4 do dva odsto ljudske populacije – započinje priču za Telegraf neurolog Gorica Đokić.
Epileptički napadi se češće dijagnostikuju kod dece nego pre
Kako kaže naša sagovornica, pre svega bi trebalo naučiti ljude da razlikuju epileptičke sindrome i epilepsiju kao bolest.
– Epileptički sindromi predstavljaju specifičan skup električnih, kliničkih i razvojnih karakteristika, čije prepoznavanje može značajno uticati na tok lečenja. Epileptički sindromi obično imaju specifičnu uzrasnu dob kada se javljaju kao što su na primer samolimitirani epileptički sindromi i razvojne epileptičke encefalopatije kod beba ili samolimitirane fokalne dečje epilepsije, genetske generalizovane epilepsije i razvojne epileptičke encefalopatije u detinjstvu.
Epileptički sindromi koji se mogu javiti u različitom uzrastu su:
Generalizovani epileptički sindromi sa poligenskim nasleđivanjem (idiopatske generalizovane epilepsije)
Fokalni epileptički sindromi (hipermotorna epilepsija povezana sa spavanjem)
Pacijenti čija se epilepsija ne uklapa u kriterijume za specifične elektrokliničke sindrome moraju biti razmatrani kao pacijenti sa epileptičkom bolesti u skladu sa modalitetima napada i uzrokom nastanka.
Epilepsije se tako, prema etiologiji, dele na:
genetske
strukturalno/metaboličke
nepoznatog uzroka
Starinska podela epileptičkih napada na generalizovane i fokalne je preživela sud vremena. Najčešće vrste generalizovanih napada u dečjoj dobi su grand mal ili veliki napad i pett mal ili mali napad ili apsans, koji se manifestuje upravo onako ako je na „Tviteru“ opisao otac devojčice.
– Epileptički napadi kod male dece se ne dešavaju češće nego ranije, ali se mnogo češće dijagnostikuju nego ranije – navodi doktorka.
Veza između epileptičnih napada i upotrebe tehnologije
Na pitanje da li postoji veza između ovih napada i prekomerne upotrebe tenhologije, naša sagovornica odgovara:
– Direktna veza između treperave svetlosti odnosno, svetlosnih efekata i epilepsije postoji samo u slučaju fotosenzitivne epilepsije koja predstavlja tip epilepsije koji se najčešće javlja u uzrastu od osam do 19 godina, gde svetlosni efekti izazivaju generalizovane napade toničko-kloničkog tipa.
Zbog toga postoji i oznaka na TV programima, filmovima ili igricama da sadrži efekte koji mogu škoditi osobama koje imaju fotosenzitivnu epilepsiju. Kod ostalih vrsta epilepsije, ovakvi svetlosni efekti, ukoliko se dete koje ima epilepsiju izlaže u kontinuitetu, mogu povećati verovatnoću da se napad desi, ali ne i izazvati epilepsiju – naglašava dr Đokić.
Simptomi epilepsije kod dece
S obzirom na to da napadi kod dece često traju veoma kratko, upitno je kako da roditelji prepoznaju da sa njihovim mališanom nešto nije u redu.
– Apsans napadi (petit mal) ili u prevodu napadi odsutnosti. Ovi napadi često se javljaju kod dece i traju pet do 15 sekundi. Karakterišu se ukočenim pogledom napred i/ili nagore praćenim sa par treptaja. To što se jedna vrsta napada zovu veliki, a druga mali napadi, ne znači da je epilepsija sa malim napadima lakša, a ona sa velikim napadima teža. Ukoliko posumnjate da vaše dete ima nešto slično,odvedite ga kod dečjeg neurologa. Dete će biti pregledano i uradiće se EEG ili EEG sa deprivacijom sna da se potvrdi ili odbaci dijagnoza epilepsije – savetuje dr Đokić.
Rešenje postoji
Kako kaže naša sagovornica, epilepsija se leči, te bi ovo trebalo da probudi nadu kod roditelja, ali i odraslih koji se bore sa istom.
– Ne treba bežati od lekova jer kod više od 70 odsto osoba terapija dovodi do značajnog smanjenja učestalosti napada ili potpune obustave napada.
Nešto manje od 30 odsto osoba koje boluju od epilepsije ima takozvanu terapijski rezistentnu epilepsiju ili refraktornu epilepsiju. Refraktorne epilepsije su prema najprihvaćenijoj Bergovoj definiciji epilepsije, u kojima pacijent ima jedan ili više napada mesečno u periodu od 18 meseci, uprkos primeni dva ili više antiepileptika – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
– To, naravno, ne znači da usoba uopšte ne reaguje na terapiju, ali reaguje mnogo manje nego drugi. Genetska predodređenost za refraktornu epilepsiju, u čijoj osnovi se nalazi polimorfizam ABCB1 gena koji kodira ekspresiju transportnih nosača za lekove ili polimorfizam 3435C-T povezan sa visokim nivoom ekspresije P glikoproteina – zaključuje dr sc med spec. neurologije, Gorica Đokić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
