Kovrdžava kosa bolje štiti kožu glave od sunčevog zračenja, pokazuje novo istraživanje, i ne prileže ravno uz kožu dok je mokra, što je prava blagodat na velikim vrućinama kada se ljudi znoje. Dakle, lokne su pomogle u hlađenju mozga što je dalje prouzrokovalo i njegov nesmetani razvoj.
Novi dokazi podržavaju teoriju da je naša kosa na glavi evoluirala kako bi nam pomogla da se bolje hladimo, tj da se ne pregrejemo. Nova studija koja uključuje lutku koja nosi periku u aerotunelu – otkriva i kako.
„Mozak je velik organ koji je veoma osetljiv na toplotu, ali je i emituje. Tako smo shvatili, da bi evolutivno, ovo moglo biti veoma važno, posebno kada vidimo da veličina ljudskog mozga raste“, kaže Tina Lasisi, istraživač biološke antropologije na Državnom univerzitetu Pensilvanije, prenosi „Nešnal džiografik (National Geographic)“. Uvojci na vašoj glavi su možda prvobitno služili kao evoluciona prednost za porast ljudskog mozga, prema novom istraživanju.
Znojenje nije besplatno
Istraživači su merili kako kosa reguliše temperaturu vlasišta kada je izložena direktnoj sunčevoj svetlosti, a za te potrebe su koristili različite perike koje su postavljali na „kovrdžavu lutku“.
„Termalna lutka“ je zagrejana na prosečnu temperaturu tela, od 35 stepeni, a zatim je smeštena u komoru sa kontrolisanim temperaturnim uslovima unutar aerotunela. Ovaj eksperiment je omogućio naučnicima da proučavaju količinu toplote koja se prenosi između kože lutke i okolnog okruženja.
Tri perike koje su korišćene u ovom istraživanju, bile su izrađene od crne ljudske kose poreklom iz Kine – jedna ravna, jedna umereno kovrdžava i jedna gusto uvijena. Na ovaj način istraživači su mogli da posmatraju kako različite teksture kose utiču na dobijanje i gubitak toplote na skalpu. Takođe su izračunali gubitak toplote pri različitim brzinama vetra, nakon vlaženja perika (kako bi simulirali znojenje).
Zatim su napravili model kako bi prikazali kako se gubila toplota u različitim uslovima i proučavali ga pod tipičnim uslovima u ekvatorijalnoj Africi, gde se smatra da su rani hominini evoluirali. Dokazano je da svi tipovi kose pružaju određenu zaštitu od sunca, ali gusto uvijena kosa pruža najbolju zaštitu i minimizira potrebu za znojenjem.
„Kosa na skalpu je mogući pasivni mehanizam koji nas spašava od fizioloških troškova znojenja. Znojenje nije besplatno, jer preko njega vi gubite vodu i elektrolite iz organizma. A za naše pretke hominine to je bilo važno“, kaže Tina Lasisi, jedna od istraživača.
Misterija ljudske kose i šta kažu druga stručna lica
Zašto ljudi imaju kosu na glavi je večito pitanje oko čijeg odgovora naučnici kao da nemaju zajedničko mišljenje. Mnogi kosu povezuju sa našom evolucijom od četvoronožnih stvorenja do onih koji hodaju uspravno, smatrajući da je kosa na glavi pomogla u regulisanju telesne temperature tako što deluje kao barijera za ekvatorijalno sunce.
Tako na primer, Nikolo Kaldararo, antropolog sa Državnog univerziteta u San Francisku zagovara takozvanu „teoriju radijatora“ – evolucionog antropologa Dina Falka, a koja se vodi tvrdnjom da je kosa štitila veliki mozak hominina na toploj sunčevoj svetlosti i izolovala ga kada je bilo hladno. Ali, Kaldararo dodaje da bi na primer bela kosa, koja reflektuje svetlost, mogla biti bolja zaštita od sunca nego crna kosa koja apsorbuje njenu toplotu.
Još jedan lekar, dermatolog, se ne slaže sa nalazima najnovije studije, jer smatra da su istraživači takođe morali da razmotre oblik i gustinu kose na ljudskoj glavi. Dermatolog Kurt Sten, smatra da azijska kosa korišćena u studiji apsorbuje više toplote od nekih tipova afričke kose.
Ali, mnogi se slažu da je ovo istraživanje veliki korak napred u odgovoru na pitanje – zašto imamo toliko kose na glavi. Evolucioni biolog Elizabet Tapanes sa Kalifornijskog univerziteta se slaže sa tim da je ovo istraživanje bitno, ali smatra i da bi proučavanje dlake i drugih primata moglo pomoći naučnicima da bolje razumeju kako se glava održava hladnom.
Da li je kovrdžava kosa zaista evoluciona prednost
Moguće je čak i da je kovrdžava kosa jedan od razloga zašto je Homo sapiens potisnuo druge vrste hominina, a koje su izumrle preko oko 40.000 godina.
U slučaju da se genetska mutacija za kovrdžavu kosu dogodila pre nego što je Homo sapiens napustio Afriku, ali posle odlaska hominina sa ovog kontinenta, tada bi ova mutacija dala ranim modernim ljudima evolucionu prednost, smatra Tina Lasisi. Ali Lasisi ipak misli da to nije bio slučaj, jer istraživanje kaže da su geni za kovrdžavu kosu nastali mnogo ranije u ljudskoj evoluciji, možda pre oko dva miliona godina kada je Homo erektus bio dominantni hominin. A geni kovrdžave kose koji su štitili kožu glave od sunca, možda su dali prednost onima koji su ih već imali.
„U kasnijoj fazi naše evolucije, kovrdžava kosa je možda izgubila svoju evolucionu prednost, a ravna kosa je verovatno bila favorizovana različitim tipovima genetske selekcije. Možda smo, kada smo imali te veće mozgove, imali i sve te kulturološke adaptacije da bismo izbegli pregrevanje, poput boljih izvora vode“, smatra Lasisi ali i navodi da će sledeće faze istraživanja biti traženje genetskih dokaza koji bi mogle da podrže ovu teoriju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
