BEOGRAD – Žrnov ili Žrnovan je bila srednjovekovna tvrđava smeštena na najvišem vrhu Avale (Žrnovica – 511 m nadm. visine).
Na ovom vrhu su prvu utvrdu sagradili drevni Rimljani, kako bi čuvali svoje rudnike na Avali i Singidunumu (današnji Beograd). Naseljavanjem Srba na ovim prostorima tvrđava je stalno bila proširivana. U vreme srednjovekovne Srbije, Žrnov je bio jedna od 6 glavnih tvrđava. U gradu je prema legendi stolovao, u pesmama opevani, Porča od Avale.
Turci osvajaju Žrnov 1442. godina, ali bivaju prinuđeni da ga napuste 2 godine kasnije, kada je potpisan Segedinski mir. Posle smrti Janoša Hunjadija i Đurđa Smederevca 1456. godine Osmanlije ponovo kreću na Srbiju i 1458. godine zauzimaju Žrnov.
Turci uspevaju da ovladaju tvrđavom, koju koriste u opsadi Beograda. Tvrđava je potpuno napuštena u 18. veku i prepuštena zubu vremena.
Zidine Žrnova dolaze ponovo na istorijsku scenu 1915. godine, kada je prilikom žestokih borbi na Avali između srpske i nemačke armije, tu stradao maloletni borac Drinske divizije. Nemačke jedinice su sahranile srpskog borca i na drvenom krstu su napisali: „Ein unbekannter serbischer soldat“, odnosno: „Jedan nepoznati srpski vojnik“. Pravi identitet ovog borca nikada nije utvrđen.
Zašto je uništen Žrnov?
Tvrđava Žrnov više ne postoji, do danas nije preostao ni najmanji njen deo. Tvrđava je srušena kako bi na njenom mestu bio podignut Spomenik neznanom junaku, rad čuvenog vajara Ivana Meštrovića. Tvrđava je po naređenju kralja Aleksandra Karađorđevića, raznesena dinamitom 1934. godine.
Masonski obredi ili samovolja kralja Aleksandra?
Rušenje Žrnova izaziva i danas mnogo kontraverzi. Da li je ova tvrđava zaista morala biti srušena do temelja? Da li je Aleksandar Karađorđević naredio rušenje Žrnova iz svog ličnog hira ili je motiv bio mnogo zlokobniji?
Aleksandar Karađorđević i Ivan Meštrović bili su osvedočeni pripadnici masonskih loža. Radovi su započeti na Vidovdan 1934. godine uz mnoštvo okultnih i masonskih simbola. Sam kralj se pojavio na otvaranju radova u belim rukavicama i srebrnim čekićem-simbolima masona. Takođe je izveden i čudan obred- na stolu je bila menzura sa uljem, posuda sa vinom i naravno srebrni čekić. Potpisana povelja stavljena je u stakleni tubus i zajedno sa srebrnim čekićem položena je u temelje.
Sam spomenik takođe nosi vrlo čudne simbole. Naime, Meštrović ga je izgradio po uzoru na grobnicu persijskog cara Kira. Spomenik krase i „Karijatide“ – kamene skulpture žena u narodnim nošnjama iz šest Banovina kraljevine Jugoslavije. Prema nekim tvrdnjama, one simbolizuju paganske boginje.
Priča o masonima se ovde ne završava, nego tek počinje! Navodno cilj masona bilo je da postave svoje spomenike na tri važne tačke u srpskim zemljama – na Kalemegdanu je podignut „Pobednik“ koji „nadgleda“ Vojvodinu, Spomenik neznanom junaku na Avali gleda Šumadiju, dok je na Lovćenu izgrađen Njegošev mauzolej. Sva tri spomenika delo su Ivana Meštrovića osvedočenog masona!
Prokletstvo Žrnova
Slučajnost ili ne, kralj Aleksandar ubijen je samo nekoliko meseci od rušenja Žrnova. Tvrđava je minirana u aprilu 1934. godine, a Aleksandar je ubijen u oktrobru u Marseju. Takođe njegov sin, tada maloletni Petar, pritisnuo je dugme koje je aktiviralo dinamit. On potom nikad nije seo na presto, bio je razbaštinjen i morao je da pobegne daleko od Srbije. Takođe za pojedine je rušenje Žrnova označio početak tragedija koje su zadesile Srpski narod u narednim decenijama…
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
