Prema podacima o trgovanju, terminski ugovori kafe porasli su za skoro 90 odsto prošle godine pošto su suša i mrazevi uticali na proizvodnju u Brazilu.
Cene kafe su u februaru skočile na desetogodišnji maksimum na 2,59 dolara po funti, što je povećanje od 18,06 odsto u odnosu na prethodnu godinu, preneo je „The Wall Street Journal”. Analitičari tržišta očekuju dalje poskupljenje zbog specifičnosti berbe kafe u Brazilu. Tradicionalno se odvija u dvogodišnjem ciklusu, pri čemu poljoprivrednici sakupljaju veće količine arabike u parnim godinama.
Međutim, zbog ekstremnih vremenskih prilika u 2021. godini, očekivanja za ovogodišnju žetvu su niska, posebno imajući u vidu porast troškova đubriva i transporta. Pored Brazila, plantaže u Kolumbiji, još jednom velikom izvozniku kafe, takođe su bile pogođene vremenom vlažnijim od uobičajenog.
Prema nekim procenama, navodi „The Wall Street Journal”, očekuje se da će ovogodišnji prinosi na nekim farmama biti manji za 50 odsto. I prošle godine, negde u ovo vreme, bila je slična situacija na tržištu, kada se od oktobra iščekivala nova cena kafe, budući da je rod u Brazilu tada bio desetkovan zbog mraza u julu, ali i suše.
To je takođe dovelo do ozbiljnog poremećaja na tržištu, a cena na berzama skočila je za 100 odsto. Uz ogroman rast cena transporta stručnjaci su s pravom očekivali da će se cene novih isporuka odraziti i na poskupljenje kafe za 10 do 15 odsto na domaćem tržištu, što se verovatno i sada može dogoditi. Jedina dobra stvar za potrošače jeste to da je godinu dana ranije bila izuzetno dobra berba pa je bilo većih zaliha zbog čega nije došlo do još većeg poskupljenja kafe u maloprodaji.
Inače u našim radnjama cena kafe, pre aktuelne svetske krize, bila je relativno stabilna nekoliko godina. Ipak krajem 2021. svetske cene kafe dostigle su desetogodišnji maksimum, pa se još tada očekivalo da će se napeta situacija na tržištu nastaviti sve do 2023. godine.
– Poslednjih pet do osam godina imali smo snabdevanje koncentrisano na jedno ili dva velika područja koja proizvode kafu, Brazil i Vijetnam. Ako imate štetu u tim zemalja, odjednom tržište poludi u pokušaju da podstakne druge zemlje da proizvode kafu. To je temeljno načelo, a vrhunac je došao s poremećajem u brodskom prevozu – rekli su analitičari.
Prema tadašnjim podacima Privredne komore Srbije (PKS), Srbija godišnje uveze oko 30.000 tona kafe upravo iz Brazila, koja je najveći proizvođač arabike i snabdeva oko trećinu svetskog tržišta, dok robustu uvozimo iz Vijetnama, Ugande, Kostarike, Kolumbije, Jamajke, Indonezije. Pre prošlogodišnjeg rasta cena stručnjaci su upozorili da bi neki proizvođači zbog takve nepovoljne situacije mogli da pribegnu alternativama, i surogatima zamene veći deo kafe u pakovanjima, ali su napomenuli da potrošač mora jasno da bude obavešten (kroz informaciju istaknutu na ambalaži) o tačnom sadržaju i procentu dodataka kako bi napravio izbor i eventualno skuplje platio isključivo kvalitetniji proizvod.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
