Šipak, šipurak, divlja ruža (Rosa canina) u našim krajevima raste kao samonikla, žbunasta biljka, možemo je naći gotovo svuda, po sunčanim ivicama šuma, na krčevinama, po živicama, među grmljem, uz ograde, međe i puteve, po pašnjacima nizijskog i brdskog područja.
Dobro uspeva i opstaje i na kamenitoj podlozi, ali su plodovi znatno manji.
Žbun može da izraste od dva do tri metra visine, koji samo u prvoj godini ima uspravne izbojke, a u narednim godinama se razgranava u mnogobrojne povijene i viseće grane. Čitav žbun je obrastao oštrim i nadole savijenim bodljama. Cvetovi su bledoružičaste ili gotovo bele boje i prijatnog su mirisa, a plodovi su jajastog oblika, kiselkasto-slatkastog ukusa, svetlocrvene boje i sadrže veliki broj tvrdih semenki.
Šipak uvek asocira na vitamin C
Plodovi se beru najčešće tokom septembra i oktobra, kada kao tvrdi dostižu najveći stepen zrelosti. Ova biljka sadrži veliku koncentraciju vitamina C ali i drugih brojnih vitamina i minerala, pa je od davnina poznat kao prirodan lek za brojne zdravstvene probleme, a veoma je cenjen u alternativnoj medicini.
Najčešće se koristi za pravljenje džema, vina, likera, ulja od koštica, a uvek nas asocira i na ukusan i lekovit čaj koji se priprema od ploda sušenog na temperaturi do 50 stepeni Celzijusa, jer će samo tako zadržati prirodnu svetlocrvenu boju kao i lekovita svojstva.
Iako je samonikla biljka, poslednjih godina radi se na kultivisanju i podizanju zasada šipka. Stručnjaci kažu da je za to neophodna dobra priprema zemljišta, oranje, tanjiranje, đubrenje. Sadi se tokom jeseni (preporučljivo je izbegavati prolećnu sadnju zbog slabijeg prijema i porasta), na rastojanju tri puta 1,5 m, odnosno oko 2.200 biljaka po hektaru. Treća godina se smatra početkom pune rodnosti šipurka, a koliki će prinosi biti zavisi od toga kakva je bila nega u prethodne dve godine.
Sa jednog žbuna – pet kilograma ploda
Vladislava Milanović iz Višnjićeva kod Šida ovih dana uveliko bere šipak, ima oko 900 žbunova, a najveći deo posadila je tokom zime 2019. godine.
– Prezadovoljna sam kvalitetom i rodom, sa jednog žbuna mogu da uberem oko pet kilograma zrelih plodova – kaže naša sagovornica i napominje da šipak nije tretiran nikakvom hemijom, a nije ni prihranjivan. U berbi učestvuje samo njena porodica jer, kako kaže Milanovićeva, ne isplati se plaćati radnike s obzirom da je to specifičan, pre svega spor posao i ne ubere se tolika količina da bi angažovanje radnika bilo isplativo.
– Mi beremo polako, uredno, a tako i pravimo takozvanu čorbu. Danas mi dolazi kupac za 200 litara – rekla je sagovornica Agrokluba, objašnjavajući da kod kuće kada prebira, čisti, pere i kuva šipurak angažuje dve žene, a s obzirom da su u pitanju veće količine, a posao je odgovoran i zahtevan.
Uzgoj ove biljke ima brojne prednosti
Milanovićeva kaže da je velika prednost u ovom poslu što berba dugo traje, nije vremenski ograničena, rod je solidan, a kvalitet plodova odličan te napominje da je razmišljala i o podizanju zasada lešnika, ali da se sada uverila da nije pogrešila kada je odlučila da zasadi šipak. Prošle godine imala je 2.500 litara ispasiranog šipka, a nada se da će ove sezone biti i više. Potražnja je solidna a ni cena nije zanemarljiva.
Dalje napominje kako uvek savetuje kupce da prilikom kuvanja džema na jedan litar „čorbe“ treba dodati od 250 do 300 grama šećera kako bi se osetio ukus šipka i da ga treba kuvati minimum tri sata. Ona plodove suši za čaj, a priprema i vino i liker, a kako kaže mogućnosti su velike.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
