Berba borovnica je ove godine krenula 30. maja, odnosno nikad ranije, kaže sagovornik Bloomberg Adrije Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija. Dodaje da je aprilski mraz uništio deo zasada, te da je kvalitet upitan.
Predstojeće otvaranje kineskog tržišta za srpske proizvode povod je za se zapitamo kakve su perspektive takozvanog „plavog zlata“ da se svojom cenom, kvalitetom, količinama i isplativošću uzgoja nametne kao jedan od bitnih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Kini. Pored maline i kupine, borovnica ima veliki potencijal za srpsku privredu i uprkos lošijim sezonama po rod – srpski izvoz raste.
Štaviše, nastavlja da raste i izvoz u Rusiju, jedno od najvećih svetskih tržišta s kojim je bilo određenih problema za vreme korone – zbog skupog transporta, ali i početkom krize u Ukrajini. Istovremeno, srpska borovnica sve više putuje i u Nemačku, Holandiju, Poljsku, Veliku Britaniju.
Proizvođači se u poslednje vreme žale na nisku cenu, a trend prošlogodišnjih cena pokazuje da je bilo oscilacija, u zavisnosti od države u koju se plasirala plava voćka. Recimo, u 2020. cena za kilogram sveže borovnice za Nemačku bila je 4,38 evra, da bi u 2023. dostigla nivo od 6,18 evra. Trebalo bi izdvojiti i Poljsku, sa kojom je 2019. ugovorena cena od čak 7,2 evra, ali je ona znatno pala u narednim godinama. U 2022. na 4,88 evra, a 2023. na 5,57 evra.
Takođe, kvalitet je ponegde oslabio zbog vremenskih neprilika koje su uzrokovale gubitke i nagnale neke proizvođače da prodaju svoje plantaže. Na osnovu svega navedenog ne možemo, a da se ne zapitamo, da li je borovnica i dalje „plavo zlato“.
– Borovnica se svakako deklariše kao „plavo zlato“ i može biti značajan adut u izvozu jagodastog voća iz Srbije. Velike oscilacije u otkupnim cenama uticale su na promene u proizvodnji, mada na tržištu Srbije možete naći zasade borovnice na različitim lokalitetima. Neki prodavci, doduše, žele da izađu iz ove poljoprivredne proizvodnje zbog nedostatka sredstava za dalja ulaganja, a opet, značajan broj proizvođača se pre borovnice uopšte nije ni bavio poljoprivredom, već su investirali u zasade koje su doveli do određenog nivoa koje sada stavljaju na tržište. Jednostavno, posmatraju zasad kao jednu kompaniju koju prodaju. Motivi prodaje su različiti – kaže za Bloomberg Adriju dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Na pitanje šta je sve uticalo na borovnicu u protekle dve do tri godine i da li je izvoz pao, odgovara da su nestabilne i niske cene dosta uticale na proizvodnju.
– Oni proizvođači koji nisu imali ugovorenu i sigurnu prodaju – prodavali su borovnicu po niskoj ceni ili nisu u celosti naplatili svoju robu. I pored toga, izvoz iz godine u godinu raste i prošle godine je bio rekordan – objašnjava Jevremović.
Izvoz borovnice u Srbiji je 2023. iznosio 33,7 miliona evra, dok je svetski izvoz od 2015. do 2022. porastao munjevito – sa 1,56 na 4,5 milijardi evra. Zanimljivo je istaći i da je Srbija krenula da izvozi ovo voće u Belgiju tek 2022, kada je izvezeno 98 tona sveže borovnice.
Uprkos tome, brojni proizvođači nisu bili zadovoljni, jer površine pod borovnicom u Evropi rastu, te je samim tim konkurencija sve veća.
– Klimatske promene utiču na celokupnu poljoprivredu, pa i na uzgoj borovnice. Pozni prolećni mrazevi i ekstremno visoke temperature su samo neki od faktora koji otežavaju gajenje borovnice. Ove godine, brojni proizvođači u Srbiji su pretrpeli ogromne gubitke usled izmrzavanja plodova i cvetova, tako da će prinos u tim zasadima biti umanjen – kaže Jevremović.
Globalno zagrevanje utiče na sve vrste useva, a posebno na one najosetljivije gde ubrajamo i bobičasto voće. Fiziološki uticaji na biljke mogu biti vrlo složeni, u zavisnosti od regiona i samog lokaliteta, ali ima i dosta opštih efekata kao što su češće i jače oluje i poplave, duži periodi suše, veći broj štetočina.
Bobičasto voće je posebno podložno temperaturnim promenama i promenama zemljišta, a studija o borovnicama rađena u Mejnu (SAD) 2021. otkriva da su temperature u poljima ove voćke prosečno porasle 1,2 stepena Celzijusa.
Dodatni problem za proizvođače, pre svega u delovima sveta s izraženim toplim i suvim vremenom, jeste manjak finansijskih sredstava za navodnjavanje.
U grupi bobičastog voća, sveži plodovi borovnice nisu tako osetljivi kao plodovi maline, navodi direktor Instituta za voćarstvo u Čačku. Međutim, ukoliko se ne skladište i transportuju u odgovarajućim uslovima, može doći do oštećenja i umanjenja kvaliteta.
– Ako se transport obavlja hladnjačama u odgovarajućem režimu temperature (-0,5 do 0°C) i vlažnosti, onda nema velikih problema za plasman na udaljena tržišta, pri čemu transport ne sme biti duži od 10 do 14 dana. Avionski kargo transport sa odgovarajućim temperaturnim režimom je najbolje rešenje za veoma brzi plasman i sa minimalnim rizikom. Na našem tržištu posluju kompanije koje nude ovu uslugu – objašnjava Jevremović.
Da li to onda znači da je Sporazum o trgovini sa Kinom kec u rukavu za proizvođače i distributere borovnice?
– Tržište Kine predstavlja veliku mogućnost i šansu za plasman plodova voćki za kojim vlada interesovanje. Sporazum o trgovini koji pominjete je odličan potez države koji treba iskoristiti. Pripreme, ispitivanje tržišta, zahtevi i želje kupaca su presudni. Ukoliko se naprave dobri poslovni aranžmani, mislim da će i pitanje transporta biti adekvatno i lako rešeno. Treba uskladiti i ispuniti standarde po pitanju kvaliteta plodova i ostale fitosanitarne propise Kine – kaže Jevremović.
Podsećanja radi, u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji stupa na snagu 1. jula, potpisan i memorandum koji detaljnije definiše izvoz suvih šljiva i borovnica iz Srbije.
Jevremović dodaje i da srpske proizvođače sada najviše brine cena po kojoj mogu da plasiraju svoju borovnicu. Ono što je svakako pozitivno jesu veoma povoljni agroekološki uslovi u Srbiji i plodovi koji su i dalje visokog kvaliteta.
– Mladi zasadi ulaze u punu rodnost i treba očekivati povećanje prinosa. Takođe, poštuju se strogi zahtevi u pogledu primene pesticida, a značajan broj zasada se gaji po principima organske poljoprivrede. Neki proizvođači sami pronalaze kupce, dok se drugi udružuju i tako nastupaju na tržištu. Ima veoma dobrih i uspešnih primera, ali takođe ima i proizvođača koji se muče sa plasmanom svojih plodova – objašnjava sagovornik Bloomberg Adrije.
Kako ističe, za razliku od borovnice, malina je kultura koja se decenijama gaji u Srbiji i proizvodnja je već uhodana. Gotovo sva količina proizvedene maline se smrzava i to je glavni izvozni proizvod, dok se neznatna količina realizuje na tržištu kao sveža. Kod borovnice, plodovi su prevashodno namenjeni za svežu potrošnju i imaju najveću cenu, dok se deo smrzava i prerađuje u druge proizvode.
To je, dakle, neka ključna razlika, te bi bilo izazovno proceniti šta je perspektivnije. Obe voćke imaju svoju namenu i tržišnu nišu. Dodatno, Jevremović kaže da je veoma teško i nezahvalno dati odgovor na pitanje koje voće je, u načelu, trenutno najpogodnije za uzgoj.
– Kod nekih voćnih vrsta početna ulaganja su veoma visoka (borovnica i jabuka), dok druge vrste zahtevaju manja ulaganja (šljiva i kajsija). Potrebno je dobro sagledati sve aspekte pre donošenja odluke za investiranje, napraviti realne planove i kalkulacije, te započeti sa podizanjem zasada. S obzirom na činjenicu da predstavljam Institut za voćarstvo Čačak, koji je nadaleko poznat po sortama šljive koje se gaje u čitavoj Evropi, moram izdvojiti šljivu – kaže Jevremović.
Profesor dalje navodi da raste i broj destilerija.
– Proizvodnja veoma kvalitetnih šljivovica je u porastu i biće nam potrebne velike količine dobrih plodova za preradu. Na kraju, mislim da je ipak šljiva naše plavo zlato – zaključuje Jevremović.
Pročitajte još:
