NOVI SAD – Naš grad je poznat po mnogim lokalizmima, posebnim, neobičnim, istorijskim mestima, ali i po nezaboravnom mirisu lipe u Zmaj Jovinoj ulici početkom juna meseca. Zmajeve dečje igre i miris lipe su nezamenjivi sinonimi za Novi Sad.
Veliki broj ljubitelja sedenja u baštama tokom juna meseca bira baš kafiće u centru grada, kako bi sedeli pod debelim ladom i slatkim mirisom koji se pruža sa drveća lipe. Novi Sad ima veliki broj stabala ovog drveta, a nekada se njihov najveći broj nalazio u centru grada i na naselju Telepu. Danas najviše stabala lipe imaju Limani i Novo naselje.
Novosadski parkovi, takođe imaju veliki broj starih stabala lipe koji šire svoj miris baš ovih dana, praveći “najnovosadskiji” doživljaj svim posetiocima.
Koliko je lipa važna za Novi Sad i njegovu istoriju, pa i prepoznatljivost, govori i podatak da je pre 139 godina otvorena kafana “Lipa” u Miletićevoj ulici, nekadašnjem Lebarskom sokaku, koja i danas postoji. U Miletićevoj ulici, broj sedam,u kafani, restoranu “Lipa” gde su se tokom istorijskih perioda smenjivali slavni gosti, u bašti se nalazilo drvo Lipe. Ta kafana je važila za purgersku kafanu gde su rado zalazili oficiri, lekari, profesori, činovnici i bogatiji trgovci.
I čuveni Novosadski kantautor Đaorđe Balašević pevao je o lipi, a možba najlepši stihovi koji opisuju jedno drvo nalaze se u pesmi “Jednom su sadili lipu”:
Ko nije drvo razumeo prvo
Pa tek onda sadio
Taj nije ništa uradio
I, shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad
Stari Sloveni smatrali su lipu za sveto drvo, a verovali su da ima moć da ih zaštiti od zla i uroka.
Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama, a može se zaključiti da su, pre prelaska na hrišćanstvo, poštovali božanstvo šume i na taj način bili povezani sa lipom. Prema predanju, stari sloveni imali su obrede prinošenja žrtve upravo ovom drvetu, a u lipovim šumama sakupljali su med i vosak. Običaj obožavanja lipe, kod Slovena se zadržao i nakon što su napustili staru domovinu, pa se su se nakada grančice lipe stavljale pod krovove kuća, kao zaštita od gromova i požara. Ustalilo se verovanje da lipa ”brani od zla i uroka” .
Cvetovi lipe se beru u junu, a karakteriše ih predivan i opojan miris. Treba ih brati prepodne, pre jakog sunca, a zatim staviti da se suše na provetreno mesto i čuvati na tamnom i hladnom mestu. Cvet lipe sadrži preko 1% flavonoida, oko 10% sluzi, leukoantocijanidine i etarsko ulje, navodi Institut „Dr Josif Pančić“. Čaj od cvetova lipe se koristi se za skidanje kilograma, kao i za ublažavanje simptoma prehlade, gripa i drugih infektivnih oboljenja disajnih puteva.
Ova vest je deo projekta “Novi Sad na dlanu” koji je sufinasirao Grad Novi Sad. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Novog Sada koji je dodelio sredstva.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
