Ekstra tvrdi sir sa 45% do 50% masnoće u suvoj materiji, koja raste sa njegovom starošću, specifičan po tome što sazreva i odležava minimum šest meseci, poznat po nazivu “Čarnok”, godinama se proizvodi u Vojvodini.
– Kako stari, tako gubi na težini, iz sira izlazi vlaga, ostaje suva materija čiji je sastavni deo i mlečna mast koja se i povećava u samom proizvodu. Ukus je nešto između livanjskog sira i parmezana – navodi u razgovoru za Agroklub Jovan Baletić ispred mlekare Dana iz Vrbasa u kojoj sve nastaje.
U okviru farme, koja se nalazi u blizini proizvodnog pogona, je oko 2.000 krava rase simental i holštajn od kojih je oko 1.000 namenjeno muži.
Za 24 sata preradi se 30.000 litara mleka
Inače, proizvodnja u ovoj mlekari zastupljena je od 1948. godine kada se pravilo samo pasterizovano mleko. Šezdesetih godina prošlog veka prerađivalo se oko 2.000 litara u danu, 10 godina kasnije taj kapacitet podignut je na 8.000 litara, a danas je moguće za 24 sata preraditi 30.000 litara mleka. Na godišnjem nivou ta količina iznosi oko pet miliona litara.
– Čarnok smo počeli da proizvodimo, jer smo shvatili koliko kvalitetno mleko posedujemo. Pošto inače imamo dosta zemlje u okviru preduzeća, krave dobijaju dosta hrane sa naših polja, zeleniš, lucerku. Uspeli smo da zaokružimo ceo proces proizvodnje, od stočne hrane, uzgoja samih grla koja se njom hrane, domaće sirovine koju daju i prerade u niz proizvoda – kaže Baletić.
Sada, u jednom danu mlekara preradi oko 20.000 sirovog mleka, a u kilogram Čarnok sira ide oko 15 litara u proseku.
– To varira od starosti sira i mlečne sezone, da li je masnije mleko ili ne, to takođe zavisi od onoga što krave jedu, svaka sezona je drugačija. U proces pripreme ulazi takozvano sirilo, kalcijum, kalijum i so koju dodajemo u salamuru u koju se potapa već formiran kolut sira – objašnjava Baletić.
Sir stiže i do Rusije
Osim na domaćem tržištu, gde se može naći u većim lancima marketa i restoranima, ovaj sir dolazi i do Rusije. Pre pet godina pokrenuli su izvoz ka toj zemlji, a godinu dana je bilo potrebno za dobijanje izvozne dozvole.
– Da bismo ostali na njihovoj listi, moramo konstantno da odgovaramo njihovim zahtevima koji su dosta strogi. Nosimo sir i mleko na proveru u dve različite laboratorije. Ali, proizvodnja za spoljno i domaće tržište se ne razlikuje. Sve što šaljemo na istok, to se prodaje i kod nas. Ne pravimo razliku – navodi Baletić.
U Rusku Federaciju po turi šalju jednu tonu ili tonu i po, a plasira se na dva različita mesta u toj zemlji. U toku su i pregovori sa Severnom Makedonijom.
Sa plasmanom na inostrano tržište, usled krize izazvane korona virusom, nisu imali problema, ali se manja prodaja osetila u Srbiji u periodu zatvaranja ugostiteljskih objekata. Veću potražnju, pak, imali su u manje delikatesnim radnjama, jer su potrošači više pazarili u tim objektima i u kućnim uslovima konzumirali proizvode.
Sir uz čašu vina
Asortiman ove mlekare čini 11 vrsta proizvoda poput jogurta, kiselog mleka, pavlake.
– Imamo različite vrste sireva od kojih bih pomenuo trapist, koji je, mogu slobodno reći, među tri najbolja koji se proizvode u Srbiji. To je polutvrdi sir, punomasni. Imamo i dve maze, jedna je topljeni sir i druga je mileram, to su vrhunski proizvodi. Ali, definitivno dominira Čarnok – napominje sagovornik Agrokluba.
Nije preporučljivo koristiti ga u termalnoj obradi, već ga rendati preko hrane, a najbolje je konzumirati ga uz čašu belo ili crnog vina, savetuje sagovornik portala.
– U nekoliko restorana u Beogradu prave i plate sa voćem uz koje kombinuju Čarnok. Međutim, Italijani ga najviše preporučuju sa crnim vinom. Ja često kažem da je to večernji sir, uz večeru ili posle večere sa ovim pićem – dodaje.
Naziv je, dodaje, dobio po keltsko arheološkom nalazištu u blizini Vrbasa koje se tako zove, a u prevodu, prema rečima našeg sagovornika, znači market, odnosno tržnica otvorenog tipa.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
