Kada se osećamo slomljeno, tužno ili uznemireno tražimo načine da promenimo raspoloženje. Nekada menjamo okolinu u kojoj se nalazimo, okruženje koje nam stvara nervozu, ali najbolje je ako modifikujemo svoje ponašanje. Samo ovako ćemo na duže staze uspeti i da zaista promenimo ono što nam smeta. Načini na koje možemo promeniti raspoloženja ili stanja mogu biti konretni i brzo primenljivi:
Preterano razmišljate – Pišite
Izbacivanje misli iz glave i pretakanje u reči na papiru, pomaže da se uspori preterano razmišljanje. Pišite dnevnik! Na početku pišite misli i ideje onako kako vam nadolaze. U početku pisanje dnevnika može delovati malo čudno, posebno ako se stidite svog preteranog razmišljanja i rasutih misli. Dajte sebi vremena, jer će vežbom postati prirodnije a kada pisanje postane dnevna navika, smanjiće se i nivo stresa. Poznato je da stres doprinosi preteranom razmišljanju i dodatno stvara anksioznost koja ponovo pokreće zabrinjavajuće misli. Kako opada nivo stresa, misli će postati jasnije a vi ćete lakše proceniti koje su vredne daljeg razmišljanja, a koje ne. Istraživači su otkrili da pisanje dnevnika pomaže u smanjenju misli koje uznemiravaju, organizuju rasutu pažnju i poboljšavaju ukupno mentalno i fizičko zdravlje. Pisanje dnevnika takođe pomaže ljudima da se fokusiraju samo na jednu stvar. Vežbanjem i stalnim pisanjem, misli će se polako usporavati, kako bi se uskladile sa brzinom vašeg pisanja.
Anksiozni ste – Meditirajte
Pronađite tiho i mirno mesto na kome vas niko ne može uznemiravati. Isključite telefon i sve uređaje koji vam mogu odvlačiti pažnju. Izaberite položaj koji vam odgovara, možete sedeti na stolici, na podu ili ležati. Ukoliko želite možete pustiti neku prijatnu muziku sa neke od Jutjub lista za meditaciju ili neku ambijentalnu muziku koja vama prija. Potpuno prebacite pažnju na svoje telo u prostoru,čas na levu stranu tela, potom desnu, glavu, leđa, osvestite mir oko sebe i zahvalite sebi na svemu što radite za svoju porodicu, prijatelje. Vi ste na mestu na kome želite da budete. Udahnite na nos, kratko zadržite dah i izdahnite na usta. Ponovite bez žurbe nekoliko puta. Dok ležite, probajte da ne mislite ni o čemu konkretno, samo se opustite. Ukoliko ne želite iz nekog razloga da meditirate na ovaj način, pokušajte da meditirate dok obavljate svakodnevne radnje po kući. To će vas za kratko vreme izvući iz briga i staviti fokus na telo i disanje.
Umorni ste – Odremajte
Još je mnogo vremena ostalo do večernjeg odmora, a osećate se premoreno i slabo. Zašto ne biste odspavali? Odrasle osobe ne trebaju dremanje kao što je potreban maloj deci, ali mali, kratki odmor od 20 minuta učiniće čuda kada ste premoreni. Osetićete se osveženo, a nećete poremetiti svoj odlazak na spavanje uveče. Kratko dremanje daće telu potrebnu energiju, a vama omogućiti da završite obaveze koje vas čekaju.
Tužni ste – Vežbajte
Vežbanje je korisno za svakoga ko se depresivno oseća. Vežbanjem se povećava endorfin, koji ublažava bolove u telu, a povećava se opšti osećaj blagostanja. Vežbanje poboljšava metabolizam što dodatno pomaže podizanju nivoa energije. Dodatno – umor koji nastaje aktiviranjem mišića je zdraviji od osećanja tuge. Vežbanjem nećete samo smanjiti nivo depresije već ćete dodatno povećati samopouzdanje i poboljšati san. U borbi protiv depresije i depresivnih stanja, najbolje je praktikovati šetanje i ples. Od ostalih aktivnosti se preporučuje nežno istezanje, joga, tai – či, plivanje, trčanje i trening snage.
Pod stresom ste – Idite u šetnju
Šetnja pomaže da se oslobodite stresa, dajući vam vreme za razmišljanje, odvojeni od onoga što vam izaziva stres. Izlazak u prirodu, udisanje svežeg vazduha i osećaj kako se telo kreće su prirodni oslobođivači od stresa. Jedno istraživanje iz 2018. godine je otkrilo da šetnja od samo 10 minuta, poboljšava raspoloženje isto kao lek koji se koristi u iste svrhe.
Ljuti ste – Slušajte muziku
Muzika može pomoći da se stvari vide iz drugog ugla. Dok slušate muziku, možda vas ona asocira na reči ili na priču koju pesma priča, a sa kojom možete da se povežete. Ovo je važno zato što ljudi koji imaju napade besa i ljutnje, često ne umeju da izraze svoja osećanja. Terapeuti savetuju određenu vrstu muzike za određenu vrstu ljutnje ili agresije. Na primer, ljudi koji osećaju bes nastao iz neke vrste zavisnosti, potrebno je da slušaju muziku koja oslikava osećanja očaja nad okončanim vezama. Sa druge strane, muzika koja budi na pobunu ili strah, dobra je za ljude koji imaju takozvani „eksplozivni bes“. Nekim ljudima odgovara spiritualna, klasična ili instrumentalna muzika kako bi smirili svoja čula.
Lenji ste – Smanjite izloženost ekranima
Kada provodite mnogo vremena pred ekranima poput TV ekrana, mobilnih telefona, kompjutera, imate manje vremena da budete fizički aktivni. Smanjeno kretanje vodi ka dobijanju na težini, dijabetesu, visokom pritisku, problemima sa srcem i zglobovima. Isključivanjem ekrana, dajete sebi šansu da se više krećete i izađete iz kuće, čime se pokreće ceo organizam.
Burnaut – Čitajte
Priče imaju univerzalnu mogućnost da aktiviraju delove mozga odgovorne za emocionalne procese i memoriju, nevezano za jezik na kome je knjiga pisana. Snažno stimulisanje mašte davanjem samo par reči iz teksta, motiviše mozak da dalje stvara slike. Ovo zamišljanje predstavlja razliku kako na nas deluju filmovi i knjige. Dok je u filmovima sve dostupno, rečeno i prikazano, knjige bude maštu. Knjige takođe motivišu da izađete iz zone komfora, pokreću na razmišljanje o stvarima koje niste doživeli u realnom životu, a one će vas odvući od razmišljanja o trenutnim brigama
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
