Brnabić za RTS o dronovima, kvalitetu vazduha, energentima, Kosovu.

Ana Brnabić kaže da se u našim medijima paušalno i neozbiljno bave temom zagađenja.

„Daću vam jedan zvaničan podatak iz 2021. godine. Evo, IQair, Beograd je bio 73 na listi najzagađenijih gradova u Evropi. U regionu je značajno lošiji kvalitet vazduha u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. Ja neću da umanjujem ovaj problem, ali zaista nema potrebe da ovaj problem predstavljamo gorim nego što jeste. Mi možemo onda da izvlačimo dane koji su najbolji, i dane koji su najgori iz ovih podataka“, istakla je premijerka.

Premijerka Srbije je, govoreći o ceni struje i gasa, navela da će one morati da se dižu u jednom trenutku, ali da će biti uslovljene rastom plata i penzija.

„Naravno da će morati da se diže cena struje kao što će morati da se diže cena gasa, ali postoje dve stvari koje su važne i koje će to da uslovljavaju. Prva je rast plata i penzija u Republici Srbiji. Dakle, koliko mi možemo da štitimo kupovnu moć naših građana i to ćemo i dalje raditi zato što mi ne možemo da dižemo cenu na način da upropastimo sve ono što smo radili u poslednjih osam godina. Dakle, mi moramo da guramo naviše da raste životni standard građana i da naravno idu cene struje gore, ali da to bude na jednom održivom nivou“, objašnjava premijerka.

Ukazuje da je jako bitno u ovom trenutku takođe zaštititi privredu i naša preduzeća.

„Druga stvar koja je izuzetno važna, a to je da i u ovoj krizi mi moramo da štitimo našu privredu, naša preduzeća tom subvencionisanom cenom i struje i gasa kako bi ona bila konkurentna zato što ćete imati neke zemlje EU, kao što je Nemačka, koje će davati šakom i kampom finansijske subvencije svojim preduzećima“, ističe premijerka.

Sa svima koji danas kritikuju stanje u EPS-u – da smo sami do toga doveli – mogu da se složim, ali je pitanje ko je do toga doveo, rekla je premijerka.

„Poslednji veliki elektroenergetski objekat u Srbiji je rađen pre 31 godinu. Šta su prethodne vlasti učinile da se EPS ojača? Mi smo krenuli da radimo na tome, i to je i deo stendbaj aranžmana o kome razgovaramo i sa MMF-om. Mi smo gasifikovali Srbiju, i time takođe oslobodili pritisak na EPS“, rekla je Brnabićeva.

Premijerka je podsetila da je prvi zakon o energetici potpisan tokom prve vlade Aleksandra Vučića 2014. godine, što je, kako kaže, bilo bitno i za obnovljive resurse.

Kada je reč o energentima, premijerka kaže da je učinjeno sve da bude dovoljno gasa i struje za predstojeće mesece.

„Prilično smo se dobro spremili. Mi sada imamo u našim gasnim skladištima – u ‘Banatskom dvoru’ i u gasnim skladištima u Mađarskoj, gasa dovoljno za dva meseca najintenzivnijeg zimskog korišćenja gasa“, dodala je premijerka.

Imamo otprilike oko 100.000 tona mazuta, a kako kaže Brnabićeva, nabavlja se i dodatno da se pomogne onim institucijama ili lokalnim samoupravama koje se nisu spremile.

„Danas sam razgovarala sa ministrom za rad i imamo neke domove koji se nisu pripremili i nisu kupili zalihe peleta, mazuta ili uglja i odmah im šaljemo iz Robnih rezervi“, rekla je ona.

U oktobru smo povratili proizvodnju uglja, sada je to oko 100.000 ili 110.000 tona dnevno.

„U zimskim mesecima nama je potrebno 140.000–145.000 tona dnevno“, navela je Brnabićeva.

Ukazala je i da smo za 80 odsto povećali količinu uglja na deponijama i sada smo na 1.300.000 tona.

„Imamo potpisanih ugovora za uvoz uglja za nekih 3,8 miliona tona, već je stiglo oko 920.000 tona“, rekla je premijerka.

„Sve naše kapacitete smo uposlili da imamo što bezbedniju zimu“, naglasila je Brnabićeva.

Govoreći o tome koliko je Srbija blizu uvođenja sankcija Rusiji, premijerka kaže – „ništa dalje i ništa bliže od onoga gde smo bili nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i zaključka koji nismo ni za jotu promenili od tada“.

„Jedina smo zemlja koja je u tom smislu ostala konzistentna“, dodaje premijerka.

Ukazala je da ima ogromnih pritisaka.

„Više ne znaju ni oni koji nas pritiskaju oko čega nas pritiskaju, pa tako nekada pritiskaju malo više oko jednog, nekada oko drugog. Sada više pritiskaju oko Kosova, pa ne mogu da pritiskaju oko sankcija“, navodi Brnabićeva.

Ukazuje da je naša pozicija principijelna i u skladu najpre sa našim nacionalnim interesima, ali i sa svim principima međunarodnog prava i poveljom UN.

„Očigledno da je teško argumentovano se suprotstaviti tom stavu, pošto do sada uspevamo da ga branimo i jedina smo zemlja na evropskom kontinentu koja ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji“, rekla je premijerka.

Ističe da Srbija mora da se tretira kao poseban slučaj zbog svega onoga što je nama učinjeno.

Premijerka Srbije navodi da smo daleko od postizanja rešenja za Kosovo i Metohiju jer Priština nije spremna za razgovor.

„Ne vidim prostor da se mi približavamo bilo kakvom rešenju, kompromisu, opet samo isključivo zbog Prištine. Mislim da smo sve dalje od rešenja, a koje podrazumeva mirno rešavanje onoga što je nama u osnovnom i najvišem interesu“, navodi Brnabićeva.

Navodi da se na nas svakodnevno vrši pritisak iz inostranstva da se dođe do finalnog sporazuma sa Prištinom.

„Oni su ogromni, svakodnevni i nikad intenzivniji. Partneri sa Zapada žele tu temu da sklone sa stola, sa agende i žele da zaborave i izbrišu iz svog sećanja događaje iz 1999.“, ističe premijerka.

Ukazuje da partneri sa Zapada žele da sklone temu Kosova i Metohije sa stola, i da, kako kaže, zaborave i izbrišu iz sećanja ono što su uradili 1999. godine i kasnije.

„Dakle počev od bombardovanja SR Jugoslavije, što je bila brutalna, čista kao suza agresija. Kada se 19 ‘hrabrih’ složilo da bombarduje suverenu zemlju koja nije nogom kročila na tuđu teritoriju, i to bez ikakvih konsultacija sa UN. Nakon toga potpisan Kumanovski sporazum, usvojena Rezolucija 1244. Pa onda 2008. dolazi do jednostranog proglašenja nezavisnosti. Danas pričaju o referendumima, tada nikakvog referenduma nije bilo, a svi su trčali da priznaju tzv. Kosovo. Danas kada ih podsetite na to, oni čak i ne kažu nije to kršenje. Ja sam na jednom sastanku do pokrenula kao temu, a oni su rekli da rezolucije SB UN mogu da se promene“,  rekla je premijerka.

Ukoliko Priština pokrene inicijativu za prijem u Savet Evrope, Beograd će otvoriti fioku sa spiskom država koje su povukle priznanje kosovske nezavisnosti.

„Ne samo za Savet Evrope, nego bilo koju međunarodnu organizaciju. Radili smo na tome, ima zemalja koje su shvatile da je nemoguće doći do nekog mirnog kompromisnog rešenja ako Priština nastavi da se ponaša na ovakav način, da sve sporazume koji su potpisani ili tumači onako kako im odgovara ili ne želi da primenjuje u potpunosti, kao što je Briselski sporazum, kao posledicu naših diplomatskih aktivnosti su povukli odnosno suspendovali njihovo priznanje“, rekla je Brnabićeva.

„Ono što je dobro, ali nema tu mnogo sreće za nas ni prostora za radost, što je za razliku od pre 10 godina, danas veći broj država članica Ujedinjenih nacija koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova nego koje priznaju“, naglasila je premijerka i dodala da to govori o našim diplomatskim aktivnostima.

Srbi na Kosovu i Metohiji u svakom trenutku znaju kakav je plan Beograda i u kontaktu su i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, rekla je premijerka.“Srbi na KiM teško da imaju još razumevanja za tu situaciju i mi pokušavamo da, imajući i to u vidu, pokušamo da utičamo da i oni ne eskaliraju tu situaciju, a prostora za deeskalaciju nema mnogo“, rekla je premijerka povodom odluke Prištine da otpočne faznu preregistraciju.

Premijerka Srbije kaže da ne zna šta Aljbin Kurti čeka, jer je on, kako kaže, čovek koji ima „nula odsto pragmatizma“.

„Ali ako on, ili njegovi partneri, čekaju finalni sporazum, moram da kažem da moramo da se vratimo na prvi, a to je Briselski sporazum. To je sporazum koji je potpisan pre Kurtija, ali ako on misli da ima neku težinu, mora da poštuje potpisane sporazume. EU je garant tog sporazuma i ne znam kako misle da govorimo o drugom sporazumu o normalizaciji, kada ni prvi nije implementiran. Ko će da nam garantuje da će neki drugi sporazum biti implementiran, ako ni prvi nije. Dodatno se produbljuje nepovorenje i postavlja pitanje kredibiliteta čak i EU“, rekla je premijerka.

Smatra da je ovo što se dešava skandalozno u svakom smislu.

„To što Kurti, to što Priština radi, oni nemaju pravo to da rade ni po kojem sporazumu. Oni se hvataju jednog člana iz sporazuma iz 2011. godine o preregistracije, ali se svuda govori o statusno neutralnim KS tablicama koje je 2020. godine Priština jednostrano ukinula i izazvala krizu. Ta kriza je prevaziđena u Briselu, 30. septembra prošle godine, uvođenjem stikera, a sada je Priština ponovo to jednostrano proglasila nevažećim. U dogovoru o uvođenju stikera lepo piše da će se primenjivati dok se dve strane ne dogovore o drugom rešenju“, naglasila je Brnabićeva.

Premijerka Srbije je uverena da Priština „nije ovo sama smislila“.

„Kada je Priština ukinula pravo glasa Srbima na KiM, ja sam sigurna da su imali prećutnu podršku od nekoga. Tako i ovo, to što nema eksplicitnu saglasnost EU ili Vašingtona, šta će se desiti? Znači da imaju neku prećutnu saglasnost i za to“, rekla je Brnabićeva.

Govoreći o naređenju predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića da se podignu „migovi 29“ nakon što su uočeni dronovi koji su nadletali područje Merdara i u okolinu Raške, premijerka kaže da je reč o pitanju bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji i generalno problemima koji postoje u našoj autonomnoj pokrajini.

„Tačno je, bespilotne letelice su snimale jedan položaj u našoj Kopnenoj zoni bezbednosti i naše dve kasarne i mene je obavestio predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije, on je dao nalog da se pojača policijska zaštita u vazduhu, tako da taj nalog sada stalan, trajan i na snazi i ostaće na snazi“, navela je Brnabićeva.

Ukoliko se ovakve stvari budu ponavljale, mi ćemo svaku takvu letelicu da srušimo, kao što bi uradila svaka druga zemlja, dodala je premijerka.

Na pitanje, zna li se čije su to letelice, kaže da ne bi davala više informacija.

„Moguće da će predsednik Vučić da razgovara o tome. Ministar odbrane Miloš Vučević će, ukoliko gostuje na RTS-u, pričati o tome“, dodala je Brnabićeva.

Podignuta je i borbena gotovost Vojske Srbije, a premijerka kaže da veruje da postoji veza i da postoji mnogo stranih faktora koji žele da znaju kakvi su naši planovi u vezi sa osiguravanjem bezbednosti Srba na KiM.

„Ono što ćemo se mi truditi da radimo kao i do sada je da čuvamo mir, da čuvamo bezbednost, da pokušamo da utičemo na stabilnost iako je ovom trenutku to izuzetno teško, zato što sa druge strane imamo ljude koji ne razmišljaju racionalno i koji će upotrebiti sve što može da se upotrebi da dalje destabilizuju situaciju i da svojim jednostanim potezima ugroze bezbednost“, naglasila je premijerka.