Zapaljive naprave bile su deo odbrambenog sistema izgrađenog da zaštiti Švajcarsku tokom Hladnog rata.
Čuvena po svojoj neutralnosti Švajcarska nacija je u svrhu odbrane svoje vojne „jedinstvenosti“ mnoge od svojih graničnih mostova „opremila“ TNT-om tokom Hladnog rata. Švajcarci su tek 2014. godine uspeli da uklone i poslednji eksploziv kojim su „štitili“ svoju neutralonost.
Primera radi, kao i brojni drugi granični prelazi između Švajcarske i Nemačke, most koji povezuje Bad Sekingen na nemačkoj strani sa Štajnom u Švajcarskoj bio je opremljen eksplozivom kako bi mogao da se detonira u slučaju napada.
Zapaljive naprave bile su deo odbrambenog sistema izgrađenog da zaštiti Švajcarsku tokom Hladnog rata. Tek 25 godina nakon sloma komunizma u istočnoj Evropi, „neutralni“ Švajcarci su uklonili poslednje ostatke tog sistema.
Igrom sudbine, završetak uklanjanja ovog sistema odbrane dolazi upravo u trenutku kada su odnosi Istoka i Zapada na najnižoj tački od pada Berlinskog zida.
Viševekovna praksa
Švajcarska je instalirala eksploziv na strateškim lokacijama duž svojih granica i ključnih transportnih puteva još u 19. veku, a to je činila u većem obimu tokom Drugog svetskog rata.
Ali tek 1975. godine, sa uvođenjem onoga što je bilo poznato kao program za trajno postavljanje eksploziva , zauzela je sistematičniji pristup.
Na svom vrhuncu, švajcarska odbrambena mreža je uključivala otprilike 2.000 odvojenih struktura opremljenih eksplozivom. Oni su se kretali od mostova do tunela, kao što je čuveni Gotardski tunel kroz Alpe, do puteva i aerodromskih pista.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
