SRBIJA – Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović rekla je da nauka u Srbiji nije dovoljno vidljiva te da treba naći pravi način i jezik, kako bi nauku, koja objašnjava prirodu i društvene procese koji su izuzetno komplikovani, približili svima.
„Često i naučnici više vole svoju laboratoriju nego da idu i pričaju o tome šta rade. Mislim da je jako bitno uspostaviti dobru komunikaciju, posebno sada kada se tehnologije razvijaju izuzetnom brzinom, otkrića dešavaju na dnevnom nivou, a ljudi van nauke teško prate“, rekla je Begovićeva za Novosti. Ona je kazala da postoji problem sa primanjima istraživača koji, zbog, kako je rekla, svoje kompleksnosti, uprkos pokušajima, još nije prevaziđen i dodala da je rešavanje tog izazova jedan od prioriteta Ministarstva. „Želja nam je da omogućimo fer raspodelu primanja istraživačima, kako po zvanju tako i po uspehu.
Jedan od preduslova za ovo je i uvođenje e-nauke, jedinstvenog informacionog sistema u okviru kojeg će biti i baza podataka istraživača u Srbiji, kao i sve informacije o njihovoj produkciji“, najavila je Begovićeva. Za uvođenje ovakve promene, dodala je, potrebno je vreme, tako da je, kako je rekla, tokom ove godine potrebno izmeniti ili uvesti određene zakonske dopune ili promene kako bi nauka u tom smislu bila jasno definisana.
Na pitanje da li je Ministarstvu trebalo priključiti i visoko školstvo, Begovićeva kaže da je to kompleksno pitanje jer, kako je rekla, visoko obrazovanje jeste finalni stepenik u obrazovanju i samim tim pripada jednim delom prosveti. „Sa druge strane, nastavno osoblje na fakultetima se bavi naučnoistraživačkim radom, razvojem inovacija, radom na naučnoistraživačkim i razvojnim projektima i samim tim su aktivni učesnici u naučnoj delatnosti i onda i drugim delom pripadaju Ministarstvu nauke“, objasnila je Begovićeva. Što se tiče BIO4 kampusa kao jednog od najvećih projekata resora nauke Begovićeva je rekla da se početak gradnje ovog kompleksa u kom će biti objekti fakulteta, instituta, naučno-tehnološkog parka, konferencijskog i multimedijalnog centra, očekuje ove godine. „Početak gradnje predviđa se ove godine, a završetak krajem 2025. Izgradnja objekata veličine 110.000 kvadratnih metara je procenjena na oko 200 miliona evra, a predviđena je i oprema u vrednosti od 100 miliona evra. Izgradnja će biti finansirana iz budžeta, a najverovatnije preko kredita Evropske banke za obnovu i razvoj“, rekla je ministarka.
Kako je objasnila, ovaj kampus će biti značajan jer će okupiti i koncentrisati eksperte, znanje, ideje, preduzetnike, velike kompanije kako bi što efikasnije odgovorili na izazove koje priroda ali i ljudi stvaraju. „Nauka jedina ima moć da rešava probleme vezane za zaštitu životne sredine, energetiku, proizvodnju hrane, ali i daomogući razvoj biomedicine, a sve sa ciljem da građanima život bude kvalitetniji“, rekla je Begovićeva.
Problem odlaska visokoobrazovanih ljudi iz Srbije ministarka ocenjuje kao problem sa kojim se suočavaju i mnogo razvijenije zemlje, jer kako je rekla, svako traži bolju priliku za sebe. „Verujem da je ulaganje u obrazovanje, istraživanje i naučni ekosistem uvek deo rešenja jer ljudima daje priliku da razvijaju svoje kapacitete, ali i da kroz različite aktivnosti omogućavaju kvalitetniji život sebi i drugima.
Dobar i stimulitavan ekosistem tj. okruženje je klučan faktor bez obzira na to da li govorimo o naučnom, čisto poslovnom ili nekom okviru između ova dva“, rekla je ministarka. Ona je naglasila da će razni podsticaji koje je država već uvela za kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem ili koje sarađuju sa akademskom zajednicom sigurno na pozitivan način doprineti i ekonomskom razvoju zemlje te će bolji standard i privlačno okruženje sprečiti ljude da odu, ali i privući druge da se vrate ili dođu. „Zato je ulaganje u infrastrukturu kao što su naučno-tehnološki parkovi, instituti, fakulteti, inovacioni centri izuzetno bitno za svaku zemlju koja hoće da se kvalitetno razvija“, zaključila je Begovićeva.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
