Kultura davanja napojnica razlikuje se od zemlje do zemlje i, dok se u jednim podrazumeva da se osoblju za pruženu uslugu ili pomoć ostavi 10 ili 20 procenata od iznosa računa, u drugim se zemljama taj čin smatra ne samo neuobičajenim, već krajnje neprihvatljivim. Koja je to zemlja gde se davanje napojnice smatra znakom nekulture, a koje situacije se pak mogu izuzeti iz pravila?
U svakoj zemlji važe svoja pravila koja se tiču kulture, bilo da je u pitanju način pozdravljanja na ulici, konzumacija jela ili pića ili davanje napojnica u znak zahvalnosti za pruženu uslugu. Nepoznavanje kulture često može biti razlog za pogrešan utisak o zemlji koju ste posetili, ali i dovesti vas u neprijatan položaj ili prekršaj. Kako biste izbegli da se sasvim slučajno nađete na „stubu srama“, tokom planiranja putovanja obavezno se upoznajte sa kulturom na odabranoj destinaciji, a mi vam donosimo kratak „vodič kroz svet čašćavanja“ u različitim zemljama.
Japan – zemlja mudrosti u kojoj je bakšiš uvreda
Zemlja izlazećeg sunca je svojevrsan vid asketskog raja: mesto gde se mir i kultura poštuju više nego išta, odnosi zasnivaju na uzajamnom poverenju i uvažavanju, a hrana priprema sa posebnom pažnjom. Takođe, Japan je i zemlja u kojoj napojnice ne samo da nisu uobičajene, već su i krajnje nepoželjne i predstavljaju uvredu. Japanska odbojnost prema napojnicama poznata je širom sveta, a u njenoj osnovi leži „šokunin kišicu“, odnosno zanatstvo, koje se prožima kroz sve aspekte života i japanske filozofije, od restorana i kafeterija, preko berbernica, pa sve to hotelijerstva. Japanci smatraju da se uvažavanje njihovog rada pokazuje kroz komplimente (a posebno će ceniti ukoliko ih udelite na japanskom) i dubok naklon, a nikako putem novca.
„Iako se turistima uvek naglasi da je u Japanu dati napojnicu znak nepoštovanja, oni i dalje žele da svoju zahvalnost pokažu novcem“, naveo je Džejms Mandi iz turističke agencije InsajdJapan Turs, i dodao: „Kada primete napojnicu, ugostitelji obično potrče niz ulicu da sustignu mušteriju i vrate joj novac, “ prenosi Bi-Bi-Si travel.
Ipak, i u Japanu postoji izuzetak iz ovog pravila, a to su takozvani „riokani“, tradicionalne japanske gostinske kuće sa tatamijem, gde posetioci mogu ostaviti novac „nakai san“-u, osoblju u kimonu koji pripremaju hranu i smeštaj, ali pod jednim uslovom: da se napojnica ne daje direktno u ruke, već ostavi u posebno dekorisanoj koverti.
Egipat – „avansni“ bakšiš kao osiguranje vrhunske usluge
Koncept bakšiša duboko je ukorenjen na teritoriji Severne Afrike, Bliskog Istoka i Južne Azije, a upravo sa ovog „terena“ potiče i sama reč, koju smo i mi u Srbiji rado prisvojili. Bakšiš znači milostinju, poklon odnosno napojnicu, a red je da se daje bez obzira na pruženu uslugu. Bakšiš se daje svim pružaocima usluga, od konobara, preko taksista, turističkih vodiča do trgovaca, a koncept „avansnog“ davanja bakšiša i pre dobijene usluge može vam osigurati premijum uslugu i daleko bolji tretman.
„Tarifa“ se razlikuje od usluge do usluge, a neki prosek varira oko 1 do 2 dolara, odnosno 30 do 40 egipatskih funti. Poslovica „para vrti gde burgija neće“ sasvim dobro opisuje njihovu kulturu, a uz „avansni“ bakšiš ključevi zaključane riznice čarobno se pronalaze, a čaj sa kardamonom stiže za vaš sto pre nego za ijedan drugi.
Kina – razvoj društva doneo je promene u kulturi
Poput komšijskog joj Japana, i u Kini su nekada napojnice bile zabranjene i predstavljale su znak nekulture, ali su tehnološki razvoj i orijentacija ka unapređenju turizma sa sobom doneli poprimanje „zapadnije“ kulture. Sa tim u vezi, sve više zaposlenih u hotelima, restoranima i ostalim uslužnim branšama, naročito u megalopolisima poput Pekinga i Šangaja, napojnice sada ne posmatraju kao uvredu i rado ih prihvataju. Ipak, navika davanja istih još uvek nije „usavršena“, te bakšiš najčešće daju stranci.
Sjedinjene Američke Države – koncept napojnice ukorenjen kroz istoriju
Kultura davanja napojnica u Sjedinjenim Američkim Državama shvata se veoma ozbiljno, a koncept je ukoronjen kroz viševekovnu istoriju. Visina napojnice gotovo uvek varira između 20 i 25 procenata od ukupnog iznosa računa, što neretko predstavlja pravi izazov kada su stranci u pitanju, premda u većini evpopskih zemalja ona ne ide preko 10, maksimalno 15 procenata.
Ova kultura povezana je i sa nižim zaradama u uslužnom sektoru, gde se ona na neki način „nadoknađuje“ napojnicama, naravno, iz džepa kupca. Naravno, zakonski ništa ne obavezuje potrošača na to, već se čin davanja bakšiša smatra dobrom voljom i poštovanjem truda. Izuzetak nisu ni supermarketi ili stanice za snabdevanje gorivom, na kojima zaposleni praktično traže da se ostavi „neki dinar preko“.
Danska – usluga najčešće uključena u iznos računa
Tradicionalno jedna od „najsrećnijih“ zemalja na svetu, Danska je poznata kao zemlja u kojoj se napojnica retko daje. Razloga za takvu kulturu je nekoliko, a najznačajniji je da građani imaju koristi od većeg BDP-a po glavi stanovnika, te uslužno osoblje poput taksista, berbera i konobara, za razliku od onih u Sjedinjenim Američkim Državama, nije „zavisno“ od napojnice – njihova usluga već je uključena u ukupan iznos na računu.
Iako davanje bakšiša nije tradicija, i u Danskoj, i u ostalim skandinavskim zemljama važi pravilo „zaokruživanja“ – simboličnog gesta kojima se stavlja do znanja za je usluga bila zadovoljavajuća, a gost ili mušterija zadovoljna.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
