NOVI SAD – Živimo u vremenu gde društvene mreže i mobilni telefoni zauzimaju ozbiljnu ulogu u životu mladih, pa tako i studenata. Postavlja se pitanje koliko mladi svoje slobodno vreme koriste kako bi pročitali neku knjigu?
Anketa koju smo nedavno sproveli među studentima univerziteta u Novom Sadu, a u kojoj je učestvovalo njih 600, pokazala je da više od 60% ispitanih studenata na društvenim mrežama provodi više od pet časova dnevno.
Ako uzmemo u obzir predavanja i vežbe na kojima su studenti obavezni da prisustvuju, vreme koje provedu sa društvom, ali i u čitaonici i kod kuće, dok spremaju ispite i kolokvijume, studenti i nemaju baš previše slobodnog vremena.
Da li studenti osim obaveznog štiva na fakultetima, slobodno vreme koriste kako bi pročitali dobru knjigu?
Uzimajući u obzir statistike u poslednjih nekoliko godina, mladi sve manje čitaju. Uz obavezno štivo koje imaju na fakultetima, jako mali deo studentske populacije koristi slobodno vreme kako bi pročitao neku knjigu.
Ako pogledamo navike mladih, može se zaključiti da oni najviše čitaju tekstove koji su kraćeg sadržaja. Tekstove koji im ne oduzimaju mnogo vremena, a koji su im zanimljivi.
Anketa koju smo sproveli među studentima univerziteta u Novom Sadu pokazala je da 18 procenata studenata ne pročita nijednu knjigu u toku jedne akademske godine.
Ako posmatramo studente koji vole da čitaju, zanimljiva je informacija da čak 26 procenata ispitanih studenata pročita najmanje jednu knjigu mesečno.
Osim obaveznog štiva za spremanje ispita i kolokvijuma, najveći broj studenata i to njih 38 procenata u toku godine pročita četiri do pet knjiga.
Studenti najčešće čitaju klasike, što u današnje vreme možda i nije toliko popularno, ali Dostojevski je jedan od vodećih klasika koji se čita. Takođe, studenti čitaju romane Ive Andrića i Meše Selimovića.
Pored klasika, studenti čitaju naučnu fantastiku ili biraju ljubavne romane i popularne knjige iz psihologije.
Po preporuci samih studenata, odlučili smo da vam predstavimo nekoliko knjiga koje bi svaki student trebalo da pročita.
Sto godina samoće – Gabrijel Garsija Markez
Knjiga se sastoji iz 20 poglavlja bez naslova, u kojima je ispričana istorija sa cikličnom vremenskom strukturom tokom koje se događaji u selu Makondo, kao i u porodici Buendija, stalno ponavljaju. Za ovaj roman Markez je 1982. dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Ubiti pticu rugalicu – Harper Li
Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. Harper Li je za ovu knjigu dobio Pulicerovu nagradu 1961. godine.
Gospodar muva – Vilijem Golding
Klasični roman britanskog nobelovca Vilijema Goldinga i govori o grupi engleskih učenika koji posle avionske nesreće završavaju na pustom ostrvu. Ovo je strašna i aktuelna priča, danas kao i kada je prvi put objavljena 1954. godine.
Zbogom oružje – Ernest Hemingvej
Radnja je smeštena na italijanskom frontu tokom Prvog svetskog rata. Napisana je u prvom licu i opisuje doživljaje Frederika Henrija, Amerikanca koji služi kao bolničar u italijanskoj vojsci. Središnji zaplet odigrava se oko ljubavne veze glavnog junaka i Ketrin Barkli.
Beograde, dobro jutro – Duško Radović
Knjiga obuhvata period od jula 1975. do novembra 1976. kada je Dušan Radović iz studija, sa tog visokog mesta, oko pet stotina puta uživo pozdravio Beograd, svakoga jutra u 7 časova i 15 minuta.
U haosu svakodnevice, izgaranju u ambiciji i trci za znanjem, karijerom i novim prilikama, ova knjiga će vas naterati da malo usporite i podsetiti vas na to kako je biti srećan, spokojan i dobar čovek.
1984 – Džordž Orvel
U suštini, za sve represivno i totalitarno, danas se koristi izraz “orvelovsko”, upravo zahvaljujući ovom klasiku svetske književnosti. Roman opisuje ekstremno totalitarno društvo i pojedinca u životu nadziranom 24 časa svakodnevno.
Znakovi pored puta – Ivo Andrić
Neiscrpno vrelo mudrosti, „Znakovi pored puta“ već skoro pola veka omiljeno su štivo mnogih generacija, knjiga koja se sa podjednakim uživanjem može čitati gde god se otvori, riznica najraznolikijih saveta, zapažanja i životnih uvida koje je ovaj pisac upućivao ne samo čitaocima nego i samome sebi.
Čekajući Godoa – Semjuel Beket
Ovo je drama koju je napisao Samjuel Beket u kojoj glavni junaci, dva muškarca, Vladimir i Estragon, naizgled beskućnika, čekaju nekoga ili nešto pod nazivom „Godo“.
Zločin i kazna – Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Smatra se jednim od najvećih dela ruske književnosti i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti. Autor pripoveda priču o Raskoljnikovu (siromašnom studentu) koji za sebe misli da je iznad zakona i ubeđen u to da viši ciljevi opravdavaju sredstvo, ubija babu, za koju smatra da nikome nije potrebna.
Ana Karenjina – Lav Nikolajevič Tolstoj
Ana Karenjina je monumentalno delo Lava Tolstoja koji daje sveobuhvatan prikaz ruskog društva devetnaestog veka, od aristokratskih salona do seoskih gazdinstava.
Uvodeći dva narativna toka, prvi koji prati ljubavnu priču između Ane i Vronskog i drugi koji prati odnos između Kiti i Ljevina, Lav Tolstoj ispisuje svevremene stranice o porodici, gubitku, ljubavi, izdaji, veri i prijateljstvu.
Knjige će vam omogućiti da upoznate sebe i svet oko vas, one opuštaju i oslobađaju vas stresa, učiniće vas pametnijim, atraktivnijim i elokventnijim.
Takođe, knjige vam pružaju veliki broj informacija koje sigurno ne možete naći na internetu ili društvenim mrežama.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
