Proleće je vreme respiratornih alergija. Broj ljudi kojima polen smeta je iz dana u dan sve veći. Neki i ne znaju da je reakcija koju imaju alergija, već misle da su umorni ili prehlađeni.
Respiratorne alergije podrazumevaju preosetljivost na neke materije u vazduhu na koje, inače, ne bi trebalo da reagujemo. Pored respiratornih tegoba mogu se javiti promene na koži u vidu peckanja ili svraba, kao i crvene i suzne oči. Svi ovi simptomi često su propraćeni kijanjem i curenjem iz nosa.
Kada počinje period polenskih alergija
„To je period koji obuhvata kraj januara i traje do početka aprila. Postoje alergene biljke koje cvetaju krajem januara i izazivaju ozbiljne tegobe kod preosetljivih osoba. Tokom tog perioda drastično raste koncetracija polena drveća u vazduhu, to su polen leske, breze, vrbe, topole i polen raznih četinara”, istakao je internista alergolog doc. dr Rajica Stošović iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
U zavisnosti od toga na šta ste alergični, alergiju možete imati tokom cele godine
„To su alergije koje su vesnici kasnijih alergija koje nastaju u sezoni maj, jun, kao posledica koncetracije i cvetanja trava u tom periodu. Krajem leta i početkom jeseni imamo porast koncetracija polena korova, među kojima se ističe polen ambrozije. Kod osetljivih osoba polen dovodi do disajnih alergija od kraja jula do kraja oktobra i do novembra”, navodi alergolog.
Kako razlikovati respiratornu alergiju od prehlade
„Simptomi alergije disajnih puteva, alergijskog rinitisa, konjunktivitisa, pa čak i astme, lako su prepoznatljivi. Ove osobe imaju nagli nastanak simptoma, koji se prezentuju najčešće izrazitim svrabom u očima, peckanjem, suzenjem, crvenilom u očima, na koje se brzo nadovezuje kijanje koje je teško zaustaviti”, rekao je dr Stošović i dodao da se uz ove simptome može pojaviti svrab koji zahvata nozdrve, grlo, ždrelo, ušne kanale i nepce.
Simptomi alergijske reakcije kod teških pacijenata: otežano disanje, stezanje u grudima, sviranje i šištanje u grudima, pojava napada gušenja
„Neobični simptomi koji često mogu upućivati na alergiju: javlja se noćni umor, ta osoba ne može da zaspi, ne može da spava, budi se sa suvim ustima, pri ustajanju oseća umor, osobe se bude umorne sa prisustvom čeonih i drugih glavobolja i neraspoložene. Ovo su samo udaljeni simptomi od ovih prethodnih koji su posledica preosetljivosti na polen”, objasnio je alergolog.
Kojim analizama se pouzdano mogu utvrditi vrste alergena koje izazivaju respiratorne alergije
„Mi koristimo standardni alergijski prik-test, kod pacijenata poznat kao kožni alergijski test, koji je potpuno siguran i pouzdan, predstavlja zlatni standard za potvrdu preosetljivosti kao uzroka nastanka alergije disajnih puteva“, navodi dr Stošović.
Mnoge laboratorije imaju u ponudi analize krvi kojima se može utvrditi na šta ste alergični. Da li je to pouzdana metoda
„Ovaj test je neophodan kod pacijenta koji su većim delom godine pod terapijom odgovarajućim lekovima za lečenje alergija koji onemogućavaju kožno testiranje. Kod njih neće biti reakcije i dobiće lažno negativne testove. Ovi testovi su pandan kožnim alergijskim testovima i njihova vrednost je skoro identična“, rekao je dr Rajica Stošović.
Koje navike pogoršavaju stanje respiratornih alergija
„Jedna od osnovnih strategija koja se predviđa kao metoda borbe protiv alergija je savetovanje pacijenata da smanje izloženost alergenima koji su odgovorni za nastanak njihovih alergija. To znači da, ako su alergični na polen, što češće budu u prostorijama koje nisu kontaminirane polenom, da koriste klima-uređaje sa specifičnim filterima koji zadržavaju polen. Postoje saveti da prozore treba otvarati i kasnije tokom dana i noću, a ne u ranim jutarnjim časovima kada je koncetracija polena ekstremno visoka“, ističe alergolog.
Što suvlje, toplije i vetrovitije vreme, to su veće tegobe kod pacijenta
„Najviša visoka vrednost polena se postiže pri sunčanom vremenskom periodu, blago vetrovitim, u jutarnjim satima. To je period od ustajanja, do jedanaest, dvanaest sati, najniže koncentracije su u večernjim i noćnim satima“, rekao je dr Rajica Stošović.
Da li neka hrana može pogoršati alergijske reakcije na polen
„Postoji kategorija namirnica koje će pogoršati tegobe kod pacijenata. Ta hrana se odlikuje prisustvom određenih dodataka, najčešće su to aditivi, pojačivači mirisa i ukusa, procesuirana hrana će pogoršati disajne tegobe. Pacijenti koji imaju alergijski rinitis, rinitis sa astmom ili samo astmu osetiće disajne tegobe ako popiju čašu vina u sezoni cvetanja trava za koje znaju da su preosetljivi. Kalijum-metabisulfit, koga sadrži svako vino u flaširanoj formi pogoršaće postojeće simptome, pacijent će osetiti blago stezanje u grudima, crvenilo u predelu dekoltea i otežano gutanje“, objasnio je doktor i dodao da alergije mogu pogoršati i konzervirane namirnice i morski plodovi.
Peckanje u ustima nakon konzumiranja voća može upućivati na alergijsku reakciju
„Osobe koje imaju preosetljivost disajnih puteva izazvane alergijom na polen drveća, često uz respiratorne simptome imaju i digestivne simptome. To znači da pri konzumiranju nekog voća imaju svrab i peckanje u ustima, otežano gutanje, pa čak u nekim situacijama i napad gušenja sa oticanjem lica, kapaka, usana i jezika koje može da zahteva intervenciju hitne pomoći“, napomenuo je alergolog.
Preosetljivost na polen drveća razlog za alergijske reakcije na neko voće
„Osoba koja ima preosetljivost na polen breze, polen leske, koje su dve unakrsno preosetljive biljke, izaziva kod nekih osoba sa alergijskim rinitisom izazvanim polenom breze i leske, svrab, peckanje, otežano gutanje pri konzumiranju jabuka, kivija, šargarepe, peršuna ili drugog lisnatog povrća koje u sebi sadrži ekstrakte alergena prisutne u polenu i u tim plodovima“, rekao je dr Stošović i dodao da pacijenti ne treba da se odriču ovih namirnica i da ih uz adekvatnu terapiju mogu uvrstiti u svoj jelovnik.
Koje preparate i lekove pacijenti najčešće zloupotrebljavaju
„Prvo čega će se pacijenti latiti biće kapi za nos kojima će pokušati da otpuše svoje nozdrve. To je jedna od najvećih zabluda i najčešća zloupotreba ovog leka koji će na početku biti od koristi, međutim, njihov efekat će biti sve slabiji i slabiji jer se razvija tolerancija. Ako neko mora da uzme kapi za nos to nikako ne treba da bude duže od nedelju dana“, naglašava dr Stošović.
Oprezno pri korišćenju pumpica za širenje bronhija
„Reč je o lekovima za brzo širenje bronhija i oni su poznati po tome što brzo daju efekat. Pacijent će posle udaha tog leka u roku od minut, dva osetiti značajno olakšanje disanja. To ne sme da se radi, pokazalo se da je to štetno. Preveliko uzimanje, više od jednog kanistera tokom mesec dana, utiče na pogoršanje disanja“, rekao je alergolog.
Da li je greška ukoliko pacijent samoinicijativno uzima tablete antihistaminika koje slobodno može da kupi u apoteci
„Uzimanje takvog leka ne nosi nikakve rizike, a pacijentu će omogućiti olakšanje tegoba. Treba naglasiti da to treba da bude prvi korak, a naredni treba da bude obraćanje lekaru“, objašnjava alergolog.
Da li se tablete antihistaminika mogu uzimati jednom dnevno ili pacijent može da uzme više ovakvih tableta u toku dana
„Ovo je pitanje koje najčešće dobijamo u ordinaciji. Te lekove najčešće koristimo za kontrolu simptoma i koje pacijenti najviše žele. Najčešća zabluda koja vlada je da taj lek mora da se primeni nedelju dana, deset dana, petnaest dana i da mora da se prekine. To uopšte nije tačno, ovi lekovi uzimaju se onoliko dugo koliko je za to potrebno do prestanka i povlačenja simptoma odnosno alergijskih tegoba. Ograničenje na jedan antihistaminik dnevno je takođe zabluda. Ovi lekovi mogu da se koriste u četvorostrukoj dozi, a da ne naškode pacijentu. Rađene su studije gde su piloti tokom pilotiranja koristili doze od standardno propisanih i nisu imali problema“, naglasio je dr Rajica Stošović.
Nove generacije antihistaminika ne uspavljuju
„Treba biti svestan da jedan antihistaminik, ma u kojoj dozi, čak i u većoj od propisane, nije uvek dovoljan da uspostavi kontrolu simptoma i da reši tegobe koje ima pacijent. Nemojte posezati za antihistaminikom po svaku cenu i očekivati da vam bude dobro posle par dana, to je nemoguće“, naglasio je alergolog.
Kada je pravo vreme da se počne sa lekovima za alergiju
„Sa lekovima treba krenuti najkasnije dve nedelje pre očekivanja disajnih tegoba. Potpuno je pogrešno razmišljati da te lekove moramo ograničiti za deset, petnaest ili dvadeset dana. Koristimo ih onoliko koliko je neophodno dok se tegobe ne umire“, navodi alergolog.
Mogu li se respiratorne alergije trajno izlečiti
„Farmakološka terapija i lekovi deluju simptomatski i dok ih uzimate biće vam dobro, čim prestanete sve se vraća nazad. Lekovima ne možemo izlečiti, da bismo postigli izlečenje, odnosno da bismo smanjili i na kraju ukinuli lekove za lečenje alergija, moramo pristupiti imunoterapiji“, kaže dr Stošović.
Zamislite da u džepu imate kutiju u kojoj je imunoterapija
„Da bismo primenili modernu i efikasnu imunoterapiju koja je bezbedna i prihvatljiva, došli smo do rešenja poslednjih godina, koja podrazumevaju primenu odgovarajućih ekstrakta alergena u obliku tableta koji se aplikuju direktno pod jezik, tope se minut i nakon toga se progutaju“, kaže alergolog
„Tabletice se koriste, kod osoba koje su preosetljive na polen, dvanaest do šesnaest nedelja, tri do četiri meseca pred sezonu polena ili u samoj sezoni polena, onda se njihova upotreba prekida do naredne godine i tako tri do pet godina. Toliko je vremena potrebno da one indukuju toleranciju kod preosetljive osobe i izazovu drastično smanjenje potrebe za lekovima do potpunog ukidanja i prestanka disajnih tegoba“, navodi alergolog.
„Efekti ove terapije se očekuju već prve godine, i već prve godine je trideset do četrdeset procenata simptoma manje u odnosu na raniji period. Efekat ove terapije je vidljiv i nakon obustavljanja terapije dvostruko vremena koliko je pacijent uzimao ovu terapiju“, rekao je za RTS Ordinaciju alergolog doc. dr Rajica Stošović, i dodao da imunoterapija nije namenjena samo za lečenje teških oblika alergija, već da se može primenjivati i kod umerenih formi.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
