VOJVODINA – Povodom obeležavanja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma borbe protiv nasilja prema ženama“ koja je počela u subotu 25. novembra i završava se 10. decembra, istražili smo postojeće aktivnosti lokalnih samouprava u AP Vojvodini.
Na ovu temu smo razgovarali sa Ivanom Krsmanović, direktorom Zavoda za ravnopravnost polova i sa Doc. dr Draganom Ćorić, pokrajinskim zaštitnikom građana – Ombudsmanom.
Skupština AP Vojvodine usvojila je u aprilu 2023. godine Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u AP Vojvodini za period od 2023. do 2026. godine.
Ovaj strateški dokument Pokrajinske vlade utvrdio je nekoliko ciljeva koji se odnose na efikasnije delovanje svih aktera na prevenciji, suzbijanju i zaštiti od svih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, zatim na efikasnu i delotvornu zaštitu žrtava i uspostavljanje dostupne i odgovarajuće opšte i specijalizovane usluge podrške žrtvama nasilja. Cilj programa je takođe unaprediti koordinisanu saradnju svih aktera na prevenciji i suzbijanju rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Budući da je većina lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine usvojila Lokalne akcione planove za unapređenje rodne ravnopravnosti i da su u svojim planovima predvideli aktivnosti u okviru Kampanje i druge koje se tiču prevencije nasilja, preporuka Zavoda za ravnopravnost polova lokalnim samoupravama je da tokom ovog perioda u aktivnosti za promociju nulte tolerancije na nasilje uključe i aktivnosti iz pokrajinskog Programa za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja na lokalnom nivou, izjavila je direktor Ivana Krsmanović za Vojvodina uživo.
Zavod za ravnopravnost polova u periodu 2021-2023. godine je finansirao izradu 26 Lokalnih akcionih planova za unapređenje rodne ravnopravnosti, kao i za realizaciju aktivnosti koje proističu iz ovih lokalnih strateških dokumenata. Važno je napomenuti da Zavod tokom cele godine radi na unapređenju položaja žena i pružanja finansijske podrške, kako civilnom sektoru tako i organima javne uprave na promociji koncepta rodne ravnopravnosti.
Pokrajinski zaštitnik građana, Ombudsman, je već 17 godina koordinator mreže “Život bez nasilja” koja je veoma značajna zato što još pre nego što je donet zakon o sprečavanju nasilja u porodici imao ideju da treba da se umreže institucije koje se bave zaštitom i pružanjem podrške i represijom počinilaca nasilja u porodici. Tako da smo čini se kao institucija išli nekoliko koraka unapred u odnosu na sama zakonska rešenja. Ostvarivanje života bez nasilja jeste imperativ i postao je moto ove ogromne mreže pokrajinskih institucija, ustanova i nevladinih organizacija, objasnila je za naš portal Ombudsmanka.
Mrežu “Život bez nasilja” čine: svi domovi zdravlja sa terirorije Autonomne Pokrajine Vojvodine(45),opšte bolnice (10), centri za socijalni rad (45), sudovi, tužilaštava, Ministarstvo unutrašnjih poslova, radna grupa za borbu protiv nasilja u porodici, sigurne ženske kuće, sigurne dečije kuće i naravno svi pokrajinski sekretarijati, kao i nevladine organizacije i pojedinci i pojedinke koje se u svom radu aktivno zalažu za borbu protiv nasilja u porodici.
Tokom cele godine ova mreža radi na vidljivosti problema nasilja obeležavajući značajne datume poput Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja koji se obeležava 18. maja u znak sećanja na dan kada je u porodičnom nasilju za tri dana u Republici Srbiji ubijeno sedam žena.
Drugi značaj ove mreže jeste povezanost, umreženost i komunikacija pokrajinskih institucija koja doprinosi efikasnom rešavanju problema i to ne samo kada je u pitanju nasilje, već i druge teme koje se tiču unapređenja položaja žena.
Na nivou lokalne samouprave se donose brojne odluke koje direktno utiču na svakodnevni život žena i muškaraca, i koje imaju značajan uticaj kada je u pitanju rešavanje problema nasilja prema ženama. Tela za rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou predstavljaju podršku građanima i građankama u ostvarivanju njihovih ljudskih prava, posebno ženskih ljudskih prava što potvrđuje i Zakon o rodnoj ravnopravnosti u kome se ova tela prepoznaju kao bitni faktori u unapređenju javnih politika u ovoj oblasti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
