Možete li zamisliti kakav bi vam život bio da više ništa ne osećate? Bez radosti, tuge, ljubavi, straha, čuđenja i ljutnje? Emocije svakodnevno oplemenjuju naše živote i omogućavaju nam da se izgradimo kao ličnosti.
Psiholozi i naučnici već dugo sprovode eksperimente kako bi otkrili kako to emocije igraju važnu ulogu kada je u pitanju naše ponašanje, posebno u smislu fizioloških i kognitivnih elemenata.
Međutim, emocije se ne odnose samo na biološke teorije i nauke, one mogu biti i fascinantne i zanimljive.
1. Emocije su neutralne
Uopšteno govoreći, skoro sve emocije nisu suštinski dobre ili loše niti su „dizajnirane“ da budu servirane kao dobra ili loša emocija. Možda se ne slažete, naravno, jer ko želi da se oseća tužno ili ljuto kada može biti srećan i zadovoljan ceo dan? Pa, ne……i da!
Zaista, skoro svi žele da se osećaju dobro. Ali emocije su zaista neutralne. Svaka emocija je pre svega samo elektrohemijski signal, sa jedinom svrhom da prenese poruku za potrebe preživljavanja. Ono što čini emociju dragocenom je način na koji tumačite i razumete poruku.
2. Emocije mogu biti fizičke
Iako je potrebno više eksperimenata i dokaza da bi se ta ideja potvrdila, psiholozi i naučnici su predložili da se emocije mogu osetiti ne samo u mozgu već i u ostatku tela, za razliku od onoga što je prikazano u filmu „Inside Out“.
Prema timu naučnika iz Finske, kada je od ljudi zatraženo da mapiraju koji deo njihovog tela se oseća drugačije dok doživljavaju različite emocije, pokazalo se da su rezultati bili iznenađujuće dosledni, čak i u različitim kulturama.
Kao što je prikazano na dijagramu, tople boje predstavljaju regione za koje se kaže da su stimulisani za tu određenu emociju, dok hladne boje pokazuju deaktivirane oblasti. Na primer, čini se da je gornja polovina tela jako stimulisana tokom emocija kao što su sreća, ljubav i ponos, dok je donja polovina tela često utrnuta, posebno tokom tuge i depresije.
3. Emocije su zarazne – mi „hvatamo“ emocije
Da li ste ikada primetili da ne možete a da se ne smejete zajedno sa svojim prijateljima? Ili ste ikada plakali zajedno sa likovima u tragičnom filmu? Da, emocije su kao virusi, možemo se „zaraziti“ smehom kada se neko smeje, ili boraviti u lokvi suza kada neko plače.
Mi ljudi zapravo opstajemo u grupama i stoga, svesno ili nesvesno, težimo da uhvatimo ili čak oponašamo emocionalne izraze jedni drugih. Ovo je izuzetno kritično i korisno u vremenima krize. Na primer, kada vidite strah na nečijem licu, verovatno ćete brzo preći u režim bori se ili beži i pripremiti svoje telo za sve što dolazi. Na kraju krajeva, sposobnost opažanja emocionalne zaraze može odlučiti ili da budete osetljivi na okolinu ili da vas pojede lav.
4. Emocije, osećanja i raspoloženja su različiti
Kada kažete „Drago mi je što sam vas upoznao!”, da li izražavate svoje emocije, osećanja ili raspoloženje? Pa, emocije, osećanja i raspoloženja se često koriste naizmenično u našem svakodnevnom životu. I da, oni govore o istoj stvari, ali… oni zapravo nisu „ista“ stvar. Emocije, osećanja i raspoloženja su međusobno povezani, ali su takođe različiti u pogledu vremena i uključenih kognitivnih misli.
1. Emocije su hemikalije koje se oslobađaju kao odgovor na naše tumačenje određenog okidača. Oslobađaju se po celom telu, a ceo hemijski proces se dešava veoma brzo.
2. Osećanja su nešto što osećamo, i oni su kognitivno zasićeniji jer se dešavaju kada počnemo da integrišemo emocije. Osećanja traju duže od emocija, a ponekad su mešavina više emocija.
3. Na kraju, raspoloženja traju duže između tri stanja, koja mogu biti minuti, sati ili čak i dani. Raspoloženja su opštija i na njih utiču okruženje, fiziološko i mentalno stanje.
5. Emocije se dešavaju za oko 6 sekundi
Ceo proces emocija se dešava veoma brzo, u stvari, može potrajati samo 6 sekundi da se završi svaki nalet emocija. Sve duže od ovih magičnih 6 sekundi, mi smo, manje-više, u procesu rekreacije i dopunjavanja tih osećanja, što drugim rečima, tumačimo emocije i dodeljujemo im značenje.
Većinu vremena, dobro je produžiti osećanja, oni mogu da nastave da stimulišu vašu amigdalu i da vam pomognu da pobegnete od opasnosti, ili vam mogu podići samopouzdanje i možda ćete imati dobar dan pred vama. Ali ponekad to nije slučaj, jer se iza dugotrajnih osećanja tu i tamo kriju rizici. Na primer, neko može da živi u tuzi i da nikada ne krene na novi životni put, ili da postane previše samouveren za jednokratni uspeh i da se više nikada ne ponizi.
Stoga je važno prepoznati svoje emocije, kao i dobro upravljati svojim emocijama. Neki kažu da su emocije robovi misli, ali treba da naučimo da ne dozvolimo sebi da postanemo robovi svojih emocija!
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
