Završena je ključna studija koja postavlja temelje za uvođenje nuklearne energije u Srbiji, urađena prema standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Da li je Srbija spremna na ovaj potez, koje su prednosti, a koje mane ovog načina proizvodnje energije? S obzirom na to da uglja u našoj zemlji ima za još 50 godina, nuklearna energija je nasušna potreba, kažu stručnjaci. Predstavlja najjeftiniji vid proizvodnje električne energije i zato je ovo, u situaciji kada potrošnja struje raste, logičan potez. Ali to nije sve što Srbija dobija:
– Dobija energetsku stabilnost, čist vazduh, veći stepen zaštite životne sredine. Proizvodnja električne energije u Srbiji je mahom iz termopotencijala. Svi znamo da termoelektrane prave efekat staklene bašte, da je velika karbonizacija vazduha, dok pri korišćenju nuklearne elektrane koja je potpuno čista, nema nikakvog zagađenja životne sredine – kaže za „Blic“ TV Dalibor Arbutina, V. D. direktora JP Nuklearni objekti Srbije.
A postoje li rizici?
– Postoje, naravno. Kao i za sve u svetu, ali su oni minimalni sa novom tehnologijom izgradnje nuklearnih elektrana. Praktično su svedeni na nulu – navodi Arbutina.
Prema studiji, za sprovođenje prve dve faze potrebno je oko 30 miliona evra i 5-7 godina. Treća se odnosi na izgradnju, a Srbija se sada nalazi u prvoj fazi. – Nakon ove prve faze sledi druga faza u kojoj se radi sve ono što je definisano prvom fazom, popunjavaju se rupe u infrastrukturi, odnosno popunjavaju se stvari koje su neophodne da bi se u trećoj fazi počelo sa izgradnjom nuklearne elektrane – objašnjava Predrag Božović, predsednik Komisije za radijaciju i nuklearnu sigurnost i bezbednost i dodaje: Na prste se mogu izbrojati zemlje koje su u stanju da naprave nuklearnu elektranu. To su: Rusija, Kina, Japan, Južna Koreja, SAD i Francuska. Jedna od tih zemalja, gradiće i u Srbiji. Ulaganja su velika, ali se i te kako isplate. Više ne bismo uvozili struju, usled velike potrošnje zimi ili leti, nego bismo je nakon 2045. izvozili.
– Gledano iz ekonomskog ugla, prednosti koje možemo da identifikujemo jeste da kada dođe do eksploatacije imaćemo relativno povoljnu cenu 2-5 evrocenti po kWH. Imaćemo dug period korišćenja same nuklearke, bar 60 godina, deferzifikaciju izvora snabdevanja što se tiče energenata i veću energetsku stabilnost – navodi Veljko Mijušković, ekonomista.
U svetu je aktivno oko 430 nuklearki, a pretpostavlja se da će ove godine proizvodnja nuklearne energije biti rekordna, a investicije u ovoj deceniji gotovo udvostručene.
