BEOGRAD – Novoimenovani šef delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Emanuel Žofre, ocenio je da među svim državama članicama EU postoji potpuna koherentnost i konsenzus da Zapadni Balkan treba dalje da se integriše u EU.
Žofre je u intervjuu za današnju “Politiku” rekao da je “dobro upoznat sa svim pričama o navodnom zamoru od proširenja” i naveo da je potrebno pročitati sve deklaracije poslednjih samita Evropske unije, zato što su one najbolje svedočanstvo da države članice EU podržavaju da Zapadni Balkan treba da se integriše u Uniju.
Odgovarajući na pitanje da li je proširenje EU koje bi obuhvatilo našu zemlju zajednički cilj svih članica Unije, Žofre navodi da u EU postoji saglasnost da nema prečica i da se članstvo jedino postiže zatvaranjem svih 35 pregovaračkih poglavlja.
“Evrointegracije su proces zasnovan na zaslugama. U međuvremenu mi činimo sve što možemo da pridružimo zapadni Balkan brojnim mehanizmima EU i da ga dodatno integrišemo,” rekao je Žofre.
On je kazao da to podrazumeva koordinaciju o sajber bezbednosti, upravljanje granicama, kao i nameru da se postepeno ukinu naknade za roming između EU i zapadnog Balkana.
Govoreći o ekonomsko-investicionom planu, Žofre je rekao da je planiran značajan investicioni paket vredan devet milijardi evra bespovratnih sredstava, kao i da se očekuje da će se generisati dodatnih 20 milijardi evra ulaganja.
On je naglasio da može još jednom da ponovi jednoglasnu i nedvosmislenu podršku EU i njenih članica evropskoj perspektivi Srbije i procesu proširenja.
Ambasador EU je kazao da je tačna činjenica da su ranija iskustva u proširenju EU podigla svest o važnosti takozvanih osnovnih vrednosti, a još više, kako je naveo, vladavine prava.
“I zato su potrebni snažni napori u vladavini prava. Izveštaj ističe obnovljenu posvećenost Srbije postizanju rezultata u reformskoj agendi koja se odnosi na EU; treba da nastavimo da radimo u tom pravcu tako što ćemo jačati nezavisnost sudstva, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, osigurati slobodu izražavanja i medijski pluralizam, promovisati civilno društvo i procesuiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima,” ističe Žofre.
Odgovarajući na pitanje na koji način EU u Beogradu može da iskoristi pogodan trenutak, s obzirom da su predstavnici vlasti ocenili da je Izveštaj o Srbiji za period jun 2020-jun 2021. najpovoljniji u poslednjih nekoliko godina, i dodatno podstakne evrointuzijazam u našoj zemlji, Žofre je istakao da će nastaviti da apostrofira na činjenici da je život unutar EU bolji, nego izvan nje.
“Članstvo u EU je cilj procesa u kojem se zemlja modernizuje. To je cilj u službi građana zemlje. Želećemo da na bolji način pokažemo našu podršku u oblasti zdravstva, obrazovanja i podrške životnoj sredini i šta smo sve do sada ovde postigli,” rekao je on.
Govoreći o “normalizaciji odnosa sa Kosovom”, Žofre je kazao da normalizacija odnosa opisuje sveobuhvatan sporazum o budućnosti odnosa Beograda i Prištine, koji bi takođe trebalo da bude, kako je naveo, osnov za održivo pomirenje.
Te da je to osnov za održivo pomirenje i da je to, kako ističe Žofre, ono što EU pokušava da postigne kroz dijalog.
Kada se radi o slici koju naša javnost ima o značaju i obimu partnerstva s Unijom, Žofre kaže da vlasti u Srbiji i kreatori javnog mnjenja mogu da doprinesu poboljšanju te slike, tako što će “jasno i tačno” objašnjavati građanima šta tačno EU radi da unapredi život građana.
“Evropska unija godišnje donira Srbiji 200 miliona evra za projekte, i to su bespovratna sredstva. Trenutno se realizuje više od 300 projekata u 17 sektora. Potpomažemo srpske poljoprivrednike, podržavamo zdravstveni sektor i finansiramo nove inovativne proizvode i izume,” istakao je Žofre.
A pored bespovratnih sredstava, Srbija ima pristup povoljnim zajmovima, kako je kazao, preko Evropske investicione banke.
Govoreći o poglavljima koja su važna za zatvaranje, kako bi se došlo do članstva EU, Žofre navodi da su sva poglavlja jednako važna, ali jednu oblast je posebno izvukao, a to je pitanje životne sredine.
“U aprilu 2021. godine Srbija je usvojila paket važnih energetskih zakona, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti,” rekao je on.
Šef delegacije EU je kazao kako sada ti zakoni treba da se sprovedu u punoj meri, kao i da pored toga Srbija treba da usvoji nacionalni plan za energetiku i klimu u skladu sa ciljem nulte emisije ugljen-oksida do 2050. godine, kako je i definisano u Evropskom zelenom dogovoru.
Pojašnjavajući koja je suština Evrpskog zelenog dogovora i kakvi su zadaci Srbije kada je reč o njegovom sprovođenju, šef delegacije EU je kazao da je “Evropski zeleni dogovor najnapredniji plan na svetu za smanjenje emisija, a da se pritom očuva privredni rast, te da se u okviru Zelene agende za zapadni Balkan Srbija obavezala na zelenu tranziciju.
“Ulaganje u životnu sredinu i klimatske akcije je ulaganje u budućnost: troškovi nečinjena su mnog viši”, istakao je Žofre.
