Novi blok B3 u termoelektrani (TE) u Kostolcu je posle 35 godina prvi novi objekat koji treba da donese nove megavate. EPS ga je danas zvanično preuzeo primopredajom sertifikata o preuzimanju od kineske kompanije CMEC. Kako je rečeno, preuzimanjem bloka B3 u Kostolcu, za elektroenergetski sistem Srbije nakon tri decenije obezbeđeno je dodatnih 350 megavata, što će doprineti dodatno energetskoj sigurnosti.
Da će doprineti energetskoj sigurnosti naglašava predsednik Saveza energetičara Srbije Nikola Rajaković koji za Euronews Srbija kaže da novi blok ima bolje pokazatelje pouzdanosti nego stari blokovi koji su u funkciji više od 50 godina.
“Njegov stepen korisnosti, njegova efikasnost znatno je bolja nego tih starih blokova koje smo gradili 50-tih godina. Mislim, na Kolubaru A, na termoelektranu Morava. Ovo se pojavljuje kao prirodan i logičan zamenski kapacitet za te stare kapacitete. Ti stari kapaciteti moraju u penziju i to je dobra vest”, rekao je Rajaković.
Blok B3 je najmoderniji blok u proizvodnom portfoliju EPS-a koji će proizvoditi od 2,2 do 2,5 milijardi kilovat-sati godišnje.
Ukupna vrednost projekta “Druga faza paket projekata TE Kostolac B” je 715,6 miliona dolara, od čega su ulaganja u izgradnju novog bloka B3 iznosila 618 miliona dolara, dok je završen projekat povećanja proizvodnje uglja na kopu “Drmno” vredan 97,6 miliona evra.
Koliko će biti u upotrebi?
Na pitanje da li postoji mogućnost da blok B3 ostane duže u upotrebi od 2040. godine, Rajaković kaže da su sva pitanja vezana sa ulaskom novih blokova na ugalj u sistem vrlo delikatna.
“Po mojoj ličnoj proceni, ovo je verovatno poslednji termoblok u regionu na ugalj koji ulazi u pogon. Zašto? Era uglja je na silaznoj putanji i ugalj polako izlazi iz upotrebe. Kreću drugi neki energenti, na primer vodonik, pa era vodonika raste. Naravno da to još nije trenutno. Kada se imaju svi ti aspekti u vidu, za kilovat sat proizveden iz ovog bloka B3 neće biti plaćane te ekološke takse, ovo što Evropa zove emission trading, cena tone CO2. Kad bi se ona plaćala, proizvodnja iz ovog bloka bila bi vrlo skupa”, rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On dodaje da kada se sagleda više aspekata, nije logično da se on samo 15 godina eksploatiše.
“Dali ste preko 770 miliona dolara da biste izgradili termoelektranu i pripadajući rudnik, tako da treba očekivati da on radi sigurno do 2050. godine, a i tad, ako saberemo, dosta je problematično kakvi su tu ekonomski efekti”, rekao je Rajaković.
On smatra da u budućnosti Srbija može da zameni tu količinu energije koju proizvodi sada iz uglja sa energijom iz obnovljivih izvora energije i da značajan deo budućih potreba može da obezbedi na taj način.
“Tehnologije solarnih elektrana i vetroelektrana postale su zrele tehnologije. Mi imamo i relativno dobre hidroelektrane. Značajan deo naših budućih potreba možemo otuda da obezbedimo, kombinovano sa biomasom, sa geotermalnom, to je sve obnovljivi sektor. I ako uključimo skladištenje energije kroz moderne baterije, kroz reverzibilne hidroelektrane i onda, vodonik, taj jedan konglomerat obećava. On čak može da isključi nuklearnu opciju kao potrebu za Srbiju”, rekao je Rajaković.
Sagovornik Euronews Srbija je napomenuo da je energetika danas hibridna i onaj ko hoće isključivo rešenje, taj je unapred izgubio bitku.
“Ovaj konglomerat o kome sam govorio, moguće je u datim okolnostima da da odgovor na pitanje da sve energetske potrebe Srbije zadovoljavamo”, rekao je Rajaković.
Govoreći o tome koliko treba uložiti u taj konglomerat da bi se dobio jednak efekat, Rajaković navodi da procenjuje da je to ekonomski održivo, ali da je to u ovom trenutku vrlo ozbiljna priča i da moraju ozbiljne studije da se rade na tu temu.
“Tehnologije solarnih elektrana, po megavatu cena je dramatično opala. S veroelektranama stigli smo isto do prilično jeftinih megavata. Govorimo o kapitalnim investicijama, investicijama na početku. Održavanje tih sistema je veoma jeftino, primarni energent je za džabe. Vrlo slično i kod vode, ostaje pitanje cena baterija i cena vodonika. Te dve stavke su za sada vrlo skupe. Međutim, ekonomija obima znači – ako vi imate više elektrolizera iz kojih pravimo vodonik na zelene megavat sate, i ako imate puno baterija, i ako imate reverzibilne hidroelektrane, čini mi se da jednačina može da bude zatvorena”, zaključio je Rajaković.
