Obeležavanje Nove godine ima bogatu i interesantnu istoriju, koja nam pokazuje različite običaje i uticaje naše kulture. Početak proslave datira iz Mesopotamije, ali običaj kićenja jelke postaje popularan u našim krajevima tek početkom 20. veka pod uticajem germanske tradicije.
Dok su prve jelke u svetu ukrašavale aristokratske porodice, u Vojvodini, pod uticajem Nemačke, počeo je priliv i običaj kićenja jelki.
Ovu tradiciju je naročito omogućio Lajoš Velđi iz Subotice, osnivač prvog zajedničkog boljegaštva, koji je 1859. godine okitio veliko božićno drvo.
Simbolika jelke, kao zelenog drveta, označava promene i nova doba, što datira od starih Slovena i germanskih plemena. Protestant Martin Luter doprineo je uvodenju ove radosne tradicije, koja je postala lep i veseli običaj.
Optimizam Lajoša Velđija iz Subotice je dodatno obeležio kićenje velikog božićnog drveta u njegovom zajedničkom boljegaštvu, dešavanju koje je 1859. godine osvetlilo praznični duh.
Iako je tradicija Nove godine bila nehrišćanska i paganska u Evropi do sredine 19. veka, uvođenje gregorijanskog kalendara i podrška katoličke crkve doprinela je proslavi ovog praznika.
Odande, običaji i tradicije obeležavanja Nove godine razvili su se u različitim kulturama i epohama.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
