Neuroplastičnost mozga je čudesna stvar. Označava mogućnost da ga promenite posredstvom načina razmišljanja. Zvuči šašavo, ali funkcioniše.
Ljudski mozak je neverovatno prilagodljiv i možemo ga oblikovati kao glinu, a sve što je potrebno jeste malo vremena i truda. Ako je pun negativnih misli, možete ga promeniti nabolje, ali isto se može dogoditi i ako ne pripazite pa sklizne prema – još negativnijim.
Poslednjih 20 godina, razvojem neuronauke, sa sigurnošću možemo reći da se mozak može i reprogramirati. Tačnije, mi sami, pomoću vlastitih misli, možemo uticati na njegovu promenu, a time posledično, i na promenu u vlastitom životu.
|Na mnogo načina neuroplastičnost, termin koji označava trajnu promenljivost mozga tokom ljudskog života, utiče na stanje čoveka. I to je veličanstvena stvar. Naime, upravo je neuroplastičnost najvažniji pokazatelj da sami možemo promeniti naš mozak i okrenuti ga pozitivnom razmišljanju. Možemo i povisiti vlastiti kvocijent inteligencije i naučiti nove veštine koje će nam promeniti živote.
Na kraju, možemo postati i emocionalno inteligentniji tako što ćemo „odučiti“ ona štetna ponašanja, navike ili verovanja. Ali tu je i ona druga strana medalje jer reprogramirati ga možemo i – na gore. Ipak, opet, zahvaljujući njegovoj savitljivosti, možemo shvatiti „grešku“ i ponovo ga programirati na pozitivu. „Sve je to u glavi.“
A evo kako neuroplastičnost funkcioniše:
Mozak menjaju i dobra i loša verovanja
Jedan od ključnih ljudi neurofiziologije i neuroplastičnosti Donald Heb, ujedno i kanadski psiholog, rekao je još pedesetih godina prošlog veka da neuroni koji rade zajedno funkcionišu zajedno (slobodni prevod izjave „Neurons that fire together, wire together“). Objašnjenje je toga da dve ili više ćelija koje su aktivne u isto vreme, ostaju povezane tako da aktivnost u jednoj izaziva i olakšava aktivnost u drugoj.
Doktor Majkl Merzenič, koji je danas jedan od najznačajnijih neuronaučnika na svetu, dokazao je povezanost, radeći na Hebovim postavkama, između naših misli (tih ćelija koje rade zajedno) i strukturalnih promena u mozgu (kojim ćelije čine zajedničku mrežu). „Vaša iskustva, ponašanja, razmišljanja, navike i načini na koje reagujete na svet neodvojivi su od toga kako vaš mozak funkcioniše u celini“, rekao je.
Sve zavisi od perspektive
Neuroplastičnost može biti i problem i rešenje, zavisno, kao i u životu, kako na to gledaš. Sve zavisi o perspektivi. Tako je Aleks Korb, neuronaučnik i autor s Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu rekao da u depresiji ne postoji ništa što je pogrešno u mozgu. „Jednostavno je isključivanje određenih ćelija stvorilo tendenciju prema obrascima depresije. To ima veze s načinom na koji se mozak suočava sa stresom, planiranjem, navikama, donošenjem odluka i dinamikom njihove interakcije. A kad obrazac počinje da se formira, uzrokuje na desetine malih promena u mozgu koje stvaraju spiralu „prema dole“, rekao je autor knjige „The Upward Spiral: Using Neuroscience to Reverse the Course of Depression, One Small Change at a time, piše Power of Positivity.“
Dakle, svako negativno ponašanje, tačnije – prigovaranje, ima svoje posledice. Još gora je situacija ako svoje misli negativne osobe dele s drugima. Naravno, postoji razlika između dijeljenja misli i osećaja i, npr., traženja saveta ili utehe, i onoga bezobzirnog prigovaranja i ventiliranja negativnih misli. Jer, i istraživanja su dokazala, ako ne i sam zdravi razum, da SVI ponekad i barem malo gunđamo zbog nečega. Ali neki to čine mnogo, mnogo više i češće.
Tri grupe
Oni koji se žale dele se zapravo u tri grupe. Jedni su oni koji traže pažnju i insistiraju na tome da je njima gore nego drugima, zatim su tu kronični prigovarači koji su u takvom stanju neprestano, a osim njih, tu su i ljudi koji imaju niski emocionalni kvocijent, što znači nizak nivo shvatanja emocija.
Može li se kriviti mozak?
Većina negativnih ljudi ne želi se zapravo tako osećati. Iako to nije svesno njihova krivica, mozak je kriv za takvo ponašanje. Prigovaranje i žaljenje, ako ga mozgu dopustimo, nužno će menjati tok naših misli. Izmenjene misli zatim vode izmijenjenim verovanjima, a na koncu i promeni u ponašanju.
Osim toga, naš mozak je ponosan vlasnik urođene i prisvojene negativnosti. Dakle, to je njegova sklonost da se fokusira više na nepovoljne okolnosti nego na one pozitivne. „Negativni nadražaji proizvode više neurološke aktivnosti nego pozitivni. Osim toga, mnogo ih je lakše i brže spoznati“, rekao je doktor i neuronaučnik Rik Henson, autor knjige „Buddhin mozak“
Šta je ključ?
Ponavljanje je majka znanja, znamo već, a kad se redovno fokusiramo na negativne misli prigovarajući i žaleći se, zapravo koristimo one neurone sklone negativnosti. I njihova se aktivnost povećava. Dakle, kroz stalno ponavljanje sami stvaramo negativno ponašanje.
Naravno da nije moguće biti stalno srećan i zadovoljan, i ne treba ni da pokušavate da stremite savršenim postavkama. Pritom je i izuzetno važno procesuirati osećanja kako dolaze, ali kad je reč o negativnom razmišljanju, važno je suprotstaviti mu se. Afirmacije, meditacije i čim veća svesnost, koja nije istovetna samome razmišljanju, najjači su načini na koje možemo zaustaviti negativu. A sve to je potvrdila nauka i, naročito, iskustvo.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
