U poslednje vreme sve češće se beleže pojave malih rečnih rakova u Zapadnoj Moravi, naročito u delu koji protiče kroz Čačak. Naizgled obična vest, ali za sve koji se bave zaštitom prirode i očuvanjem ekosistema – ovo je ogroman korak napred.
Rečni rakovi su slatkovodne životinje koje spadaju u grupu beskičmenjaka, srodni su jastozima i morskim rakovima. U Srbiji su najčešći:
-
Plemeniti rak (Astacus astacus) – autohtona vrsta koja živi u čistim, hladnijim vodama,
-
Žuti (američki) rak (Faxonius limosus) – invazivna vrsta koja je doneta iz Amerike i širi se mnogim rekama Evrope.
Rečni rakovi važe za izuzetno osetljive vrste kada je u pitanju kvalitet vode. Njihovo prisustvo jasno ukazuje da se voda u reci pročistila i da se čitav ekosistem nalazi na putu oporavka. Decenijama unazad, rakovi su nestajali iz mnogih vodotokova zbog zagađenja, a sada se, srećom, vraćaju.
Rakovi su prirodni „čistači“ – hrane se organskim otpacima, deo su lanca ishrane i samim tim direktno doprinose zdravlju reke. Osim toga, često se koriste kao bioindikatori – njihovo prisustvo govori mnogo o stepenu očuvanosti prirodnog staništa.
Rečni rakovi mogu da regenerišu izgubljene udove (npr. klešta).
Aktivni su najviše noću, dok danju često borave skriveni ispod kamenja i granja.
Disanje im zavisi od čistoće vode – ako nema dovoljno kiseonika, ne mogu da prežive.
Zato, ako prilikom šetnje uz Moravu primetiš rečnog raka, znaj da posmatraš znak regeneracije prirode. To je jedan od najlepših pokazatelja da se naš odnos prema životnoj sredini može i mora menjati nabolje.
