logo transparend vojvodina uzivo

Zlato ponovo preko 2.000 dolara, ko ga danas kupuje u Srbiji?

Cena svetske „krizne valute“ po drugi put ovog meseca je probila 2.000 dolara za uncu i na šestomesečnom je maksimumu. Da li to utiče i na kupce u Srbiji?

Svetska cene zlata danas je ponovo na šestomesečnom maksimumu, jer je drugi put ovog meseca preskočila psihološku granicu od 2.000 dolara za uncu (31,1 gram).

Na trgovanju na svetskim berzama oko podneva cena je došla do 2.014 dolara, ohrabrena pre svega zbog slabljenja dolara i najava da će Kina morati da ekstenzivno finansira posrnuli finansijski sektor koji se urušava zbog krize sa nekretninama.

Ovo ekonomsko gorivo za rast cene zlata samo se nadovezalo na strepnje potencijalnih u vezi sa dodatnim ekonomskim posledicama dvaju ratova koji se odvijaju na obodu Evrope – u Ukrajini i Palestini. Kako je to uticalo na kupovinu zlata u Srbiji i regionu, za 24sedam objašnjava Brankica Šikić, vlasnica firme „Premijum Gold Srbija“ koja se bavi trgovinom investicionim zlatom.

– Cena zlata je znatno porasla proteklih godina jer se jedna kriza nadovezuje na drugu. Ekonomska kriza sada je pojačana onim ratnim, prvo u Ukrajini, a sada i između Izraelaca i Palestinaca, pa nije čudno što ljudi žele da imaju nešto što će im očuvati vrednost imovine, a lako se prenosi. A to je, naravno, zlato – napominje Šikićeva.

Za razliku od izbijanja ukrajinske krize, reakcija na tržištu, ni na svetskom ali ni onom u Srbiji i regionu, nije tako dramatična, ali to ne znači da kupovine nema, i to prilične.

– Ukrajina nam je bila iznenađenje i nekako nam je blizu, dok Palestinu i Bliski istok doživljavamo kao nešto dalje i mesto gde stalno neko s nekim ratuje. Zbog toga danas nema gužvi ni lista čekanja kod trgovaca zlatom, kao što je bilo pre godinu i po. Tada je izgledalo, i ovde i u Hrvatskoj gde takođe radimo, da svako želi da i poslednji slobodan evro pretvori u zlato. Danas je kupaca znatno manje, ali oni koji kupuju, kupuju veće količine i ozbiljniji su kupci – objašnjava naša sagovornica.

Ali, ma kog „kalibra“ bili kupci, i za velike i male jednako važi da kada jednom kupe, „ne izlaze iz zlata“.

– Uglavnom dokupljuju zlato i veoma je retko da ga neko prodaje. A i tad je u pitanju neka veća investicija ili iznenadni trošak, a ne želja da se zlato zameni novcem – zaključuje Brankica Šikić.

Neizvesnost prija zlatu

Globalna ekonomska previranja, od pandemije, pa visoke inflacije, do recesije izazvane monetarnim sređivanjem tržišta koje već dugo sprovode centralne banke, odražavaju cenu zlata visokom od sredine 2019. godine.

Tada je zlato krenulo sa 1.300 dolara, pa u rasplamsavanju kovida u julu 2020. stiglo na 2.036 dolara, da bi krajem februara ruska ofanziva na Ukrajinu doterala cenu na 2.044 dolara.
Iako se očekivalo da cena značajno padne kada se situacija slegne, zlato je prošle godine spuštalo samo do 1.750 dolara, a ove (februar/mart pa oktobar) na 1.820 dolara.

Danas je ponovo na granici „2K“, a u maju ove godine je bilo i na 2.050 dolara. Koliko će biti u 2024. niko ne može da kaže. Međutim, i dalje stoje neke procene iz avgusta da će već početkom godine biti probijen rekord iz avgusta 2020. (2.072 dolara) sa bar 2.100 dolara, koliko je prognozirao izvršni direktor „TD Sekjuritisa“ Bart Melek za CNBC.

Za kraj godine zlato na 2.500 dolara video je Dejvid Nojhauzer, osnivač „Livermore Partnersa“, zbog očekivane stagflacije u globalnoj ekonomiji u narednih nekoliko godina.

A trenutna situacija u svetu je da je indeks dolara prema korpi valuta, na berzi u Londonu najniži u poslednja tri meseca, da se očekuje da FED neće više dizati kamatu, već da će ona pasti u martu na sadašnjih 5,25 odsto, kao i da će Narodna banka Kine uliti novac na finansijsko tržište radi podrške privatnim firmama.

I, ne treba zaboraviti, države zlato kupuju kao da je džabe.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.