MEĆAVNIK – Malo je poznato da je Emir Kusturica, proslavljeni reditelj, neimar i kulturni poslenik – i uzorni poljoprivrednik, a njegovo poljoprivredno dobro nalazi se, a gde bi drugde, neko na Mećavniku na Mokroj gori.
Proslavljeni reditelj i dobitnik Zlatne palme u Kanu uzorni je srpski domaćin na čijem se imanju gaji, odnosno od zaborava čuva, i jedna autohtona rasa krava – gatačko goveče.
Tu, na prostoru koji je i pesma opisala kao „Zlatibore pitaj Taru…“, koji je zvanično priznato od UN kao „najbolje turističko selo sveta“ proizvodi se zdrava hrana, kaže za Agro TV Radoslav Kalem, radnik na farmi u Mećavniku.
– Krenuli smo sa pet krava pa smo izašli na trideset i neko, ali smo deo junica zbog korone poslali na Krivu reku na Kopaonik, u Smederevsku Palanku, ka Šapcu i Beogradu… Sada radimo sa petnaest grla gatačkog goveda – priča Radoslav.
U štali se primenjuju savremene metode uzgoja, pod je topao jer rađen je punom opekom, a krave uz dobru ventilaciju imaju i – klasičnu muziku.
Zanimljivo je da ovde svaka krava ima svoje ime, tako da je tu uz Milenku, Ružica, Bjelava, neizostavna Milka… ali bilo je tu i Brena, kaže Radoslav.
Gajenje visokoproduktivnih rasa i intenzivna proizvodnja i u Srbiji su odavno potisnuli autohtone rase. Ekonomičnost je pobedila tradiciju, ali još ima farmi koje se trude da održe lokalne rase, poput gatačkog govečeta sa Gatačkog Polja u Hercegovini.
Da takve rase ne nestanu i da se održi genetska posebnost, država dodatno subvencioniše autohtone rase.
Za gatačke krave sa farme, koja postoji već devet godina, Kalem kaže da nemaju količinski mnogo mleka, ali da je ono „jako“, velike masnoće.
– Daju od deset do šesnaest litara mleka, kako koja krava – priča on.
Uz to, krave su mnogo otpornije nego popularne simentalke, one tamne sa belim pegama koje znamo sa „milka čokolade“. A i duži im je životni vek, do 18 godina.
– Sama se teli, pa ni tu nemaš problema. Puštamo ih i sada, zimi, iz štale na sedam dana, a one same vrate, svaka na svoje mesto. Ako ih ne pustimo, sedmog dna počinju da skaču u mestu, ne mogu da izdrže. Leti su ceo dan na paši, smo noće u štalama. Kao i ljudi koji više šetaju zdraviju su, tako i krave. Veterinar dođe jednom godišnje, izvadi im krv za analizu i to je to – opisuje svoja goveda Kalem.
Ali, to nije jedini razlog što su ova goveda opstala. Sir, kačkavalj i kajmak, kao i kiselo mleko od gatačkog goveda je kvaliteta koji je cenjen kod znalaca.
On smatra da to mleko može da se smatra organskim, jer i zimi ih hrane samo senom i stočnim brašnom, bez ikakvih koncentrata i dodataka. Kaža da to koliko je to mleko zdravo vidi i po sebi, jer kada je na Mećavniku i pije surutku, ne trebaju mu lekovi za povišen krvni pritisak kao kada je u Višegradu.
Proizvodi sa ove farme, doduše ne idu u svet već svet dolazi njima. Mleko i mlečni proizvodi služe se u čuvenom Drvengradu. Nečim drugim drugim, s obližnjeg Zlatibora, gosti moraju da se zadovolje samo kada su najveće manifestacije u pitanju pa njihove robe, kaže Radoslav, malo zafali.
– Recimo, kada je Kustendorf, pa se okupi mnogo sveta… Ali i tada to mora da bude vrhunskog kvaliteta, jer Kusturica je tu malo i rigorozan – napominje Kalem.
Stoka se hrani i ječmom, koji od prošle godine stiže sa deset hektara oranica u vlasništvu čuvenog reditelja. Ali nisu goveda jedino što se radi na ovom imanju. U četiri velika plastenika u Drvengradu uzgaja se povrće za restorane, a na plantažama i voće koje se prerađuje.
– Sve što može ovde da rodi, od luka i rotkvice do paradajza i krastavca, tamo se proizvede. I sve je bez dodataka i hemije, da vidite samo organsku borovnicu – ističe Radoslav.
Kusturica poseduje i svoju sokaru, kompletnu liniju za proizvodnju sokova, tako da je ceo proces proizvodnje zaokružen i sa imanja na Mećavniku i sa plantaža dunje, višnjem, maline, šljive… kod Čačka.
Radoslav Kalem kaže da je sve ovo dokaz da u Srbiji može da se proizvode i može da se živi od poljoprivrede, „ko hoće da radi“.
– Meni kažu da sam lud što volim da radim. Rođen sam u Konjicu, gde sam morao da ostavim i kuću i imanje. Ceo život radim i sekunde nisam bio na Birou rada. Dok sa išao na drugi posao moja zemlja je sva bila obrađena. Danas niko neće da radi, sve mu se nešto „ne isplati“. A sve se u stvari isplati i „u svačemu je dinar“ – zaključuje Kalem.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
