SRBIJA – Koliko je doprinela novinarstvu, novinarka i književnica Milica Jakovljević, poznatija kao Mir Jam, govori činjenica da je uvrštena u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791-1991), među sto najznačajnijih novinara.
Rođena je 22. aprila 1887. godine u Jagodini, dok je detinjstvo i mladost pretežno provela u Kragujevcu. Odrasla je u velikoj porodici, sa samohranim ocem, Jašom Jakovljevićem, državnim činovnikom.
U Kragujevcu je završila i učiteljsku školu, dok je nakon toga počela da radi kao učiteljica u selu Krvi Vir. Nakon Velikog rata put je vodi u Beograd, gde je i započela svoju novinarsku karijeru.
Iako je danas pamtimo po pisanju romana, čuvena Mir Jam bila je i istaknuta novinarka koja je ozbiljno i dokumentovano pisala o ženama i za žene. Njen najveći doprinos u novinarstvu jesu njena dela posvećena svim ženama i njihovim pravima. Mir Jam se tokom svog života najviše borila za afirmaciju prava žena.
Milica Jakovljević zvanično započinje novinarsku karijeru 1. juna 1921. godine. Prvobitno je radila pet godina u „Novostima“, dok kasnije, narednih 15 godina, radi u „Nedeljnim ilustracijama“. Nakon Drugog svetskog rata nakratko objavljuje tekstove u „Glasu“.
Veoma se dobro istakla u Novostima, gde je nakon kratkog vremena stekla pravo da potpisuje svoje tekstove. Najčešće je pisala putopise, uređivala rubriku „Ženski svet“ gde je obrađivala aktuelne teme o modi, muzici, muško-ženskim odnosima i pozorištima.
Njen stil je bio originalan, a ujedno jednostavan, razumljiv i elegantan. Pisala je tako da svako razume napisano.
Najveći deo karijere provela u listu „Nedeljne ilustracije“ gde je uređivala rubrike. Tako istaknuta i jedinstvena, smatra se da je bila „srce redakcije“. Njen rad se izuzetno cenio jer se dotakla ozbiljnih tema poput: „Razlike u seksualnoj psihologiji žena i muškaraca“, „Treba li žena da radi van kuće“ i mnoge druge. Takođe, pored klasičnih tekstova, objavljivala je i romane u nastavcima.
Kada je u pitanju privatan život Mir Jam, o njemu se malo zna. Poznato je da se nikada nije udavala, dok u svojoj autobiografiji otkriva tek poneki detalj iz svog ljubavnog života.
Kada je nakon rata odbila da radi za tadašnje kolaboracionističke listove, ostaje bez novca i ostatak života provodi u siromaštvu.
Mir Jam umire 1952. godine, sama i zaboraljena. Iza sebe je ostavila mnogobrojna dela, dok su najpoznatija: „Ranjeni orao“, „Samac u braku“, „Greh njene majke“, „To je bilo jedne noći na Jadranu”, „Nepobedivo srce“, „Otmica muškarca“, „U slovenačkim gorama“, „Mala supruga“, „Dama u plavom“, „Devojka sa zelenim očima“, „Časna reč muškarca“, „Sve one vole ljubav“, „Tamo daleko”, „Emancipovana porodica“. Neka od ovih dela su i ekranizovana, te ih danas rado gledamo preko malih ekrana.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
