VELIKA HOČA – Vojvodina Uživo je pre nekoliko meseci pisala o životu Srba u Velikoj Hoči na Kosovu i Metohiji i tom prilikom bili smo gosti i porodice Petrović koja je preživela veliku dramu kada im je nedavno kuća bila pod okupacijom snaga pripadnika ROSU i kada im je konfiskovana velika količina vina.
Upad tzv. kosovskih carinika, uz asistenciju naoružanih pripadnika kosovske policije ROSU u porodičnu kuću Petrovića u Velikoj Hoči na Kosovu i Metohiji izazvao je ogromne potrese i uzburkao osećanja svih Srba u južnoj pokrajini. Oteto je 42.000 litara vina i rakije iz porodične vinarije Petrović, jedne od najstarijih vinica. Ovim tekstom želimo da se ponovo osvrnemo na život Srba koji još uvek tamo žive.
Privredni razvoj Velike Hoče zavisi isključivo od proizvodnje grožđa i vina kao osnovne privredne grane, ali i od vinskog i verskog turizma. Zato sama činjenica da je jedna porodica ostala bez celokupne proizvodnje znači da je ostala potpuno bez izvora prihoda.
Srđan je predstavnik šeste generacije Petrovića koja se bavi proizvodnjom vina u Velikoj Hoči, i letos smo imali priliku da nas ugosti i da sa njim razgovaramo.
Selo Velika Hoča, koje se nalazi na udaljenosti 5 km jugoistočno od Orahovca i oko 25 km od Prizrena, spada u red najstarijih srpskih naselja u Metohiji. U njemu danas živi 430 Srba, među kojima je 85 dece.
Prilikom naše letošnje posete Velikoj Hoči, dočekao nas je Srđan Petrović, vlasnik vinarije “Petrović” čija porodica se bavi proizvodnjom grožđa i vina već šest generacija. O tome svedoči i turska tapija iz 1909. godine koju je potpisao lično sultan Mehmed peti Rešad, koji porodici Petrović priznaje pravo privatne svojine i bavljenja proizvodnjom vina i rakije.
Srđan nas je sproveo kroz ulice Velike Hoče, pokazao nam Kulu Lazara Kujundžića, zavičajni muzej, crkvu Svetog Stefana u centru mesta, kao i novootvoreni Omladinski klub kao jedino mesto gde se deca i mladi mogu okupljati i provoditi slobodno vreme.
Deca i mladi ovde su izolovani i od avgusta 2022. godine jedino u Omladinskom klubu mogu da se druže i zabavljaju, popiju u miru sok ili čaj. Opremanje je u toku, te se tu nalaze sto za bilijar i stoni fudbal, biblioteka sa knjigama, pikado…
Srđan Petrović i njegova porodica poseduju dva i po hektara sopstvenih vinograda, ali imaju i nekoliko kooperanata iz Velike Hoče i Orahovca, od kojih poslednjih 15 godina otkupljuju grožđe, od kojeg prave vino koje plasiraju na tržište, prvenstveno u Srbiju.
Petrovići svoja vina prodaju u samoj vinariji. Poslednjih godina razvili su vinski turizam na koji sve više stavljaju akcenat, kao i na hostel, kapaciteta 22 ležaja, jer Srbi koji ovde žive jedino još od proizvodnje grožđa i vina kao osnovne privredne grane, i od vinskog i verskog turizma, ostvaruju prihode.
„To je jedina šansa i budućnost gde možemo svi da budemo uključeni, svi meštani u ovom selu. Velika Hoča ima 14 crkava, Kulu Lazara Kujundžića, Dečansku vinariju, zavičajni muzej, posebno prepoznatljivo graditeljstvo. Velika Hoča, sama po sebi, je specifična, i raduje nas svaki turista, jer su nam to jedini prihodi“, kaže Petrović.
Stanovnici Velike Hoče navode da su nedostatak posla i podrške poljoprivrednicima takođe veliki problem u selu. Kako kažu, uglavnom nema posla, a od poljoprivrede i vinogradarstva u ovakvim uslovima prihodi su nesigurni.
“Imamo mladog sveštenika, lekari su mladi bračni par Bojan i Dragica, imamo i mladog stomatologa. Svi oni su nedavno došli. Ipak, mladi kojih u Velikoj Hoči ima nešto manje od sto, svakodnevno se iseljavaju zbog nedostatka posla. Ljudi u ovom selu uspeli su da opstanu u najtežim vremenima, a da sada odlaze, to je poražavajuće”, smatra Srđan Petrović.
Velika Hoča bila je najrazvijenija u srednjem veku kada su bogati stanovnici ovoga kraja podigli 24 crkve i dva manastira. Do danas je sačuvano 14 crkava iz tog doba, ali i primeri arhitekture XIX veka. U to vreme se u Velikoj Hoči obrađivala autohtona sorta crvenog vina – prokupac. Manastir Visoki Dečani je prepoznao bogatstvo zemljišta pomilovanog mediteranskim vetrovima, zasadio vinogorja, a u Velikoj Hoči smestio svoju vinicu.
Inače, novost je da će Manastir Hilandar na Svetoj Gori u Grčkoj pokloniti 20.000 litara vina iz sopstvene vinarije porodici Petrović iz Velike Hoče na Kosmetu, kojoj su prištinske vlasti zaplenile 42.000 litara.
Manastir Hilandar je kontaktirao porodicu Petrović sa namerom da podrži njihovu borbu za opstanak na Kosovu i Metohiji.
“Srđan Petrović i njegova porodica nisu sami, Hilandarci su sa njima i svim Srbima na Kosovu i Metohiji. Na ovaj način bar delom će biti nadoknađena šteta načinjena Petrovićima nasilnim i protivpravnim oduzimanjem vina iz njihove vinarije u Velikoj Hoči”, navodi se u saopštenju manastira Hilandar.
Srđan Petrović je prihvatio poklon i poručio da mu je vino oduzeto samo zato što je glavni akter filma “Čekajući Handkea” koji govori o položaju Srba i njihovoj borbi za opstanak na Kosovu i Metohiji, prenosi portal “Central media”.
Vino će Petrovići skladištiti u centralnoj Srbiji kako ponovo ne bi došlo do oduzimanja.
Život Srba u srpskim enklavama je veoma težak. Oni su desetinama kilometara odsečeni od ostalih Srba, u Velikoj Hoči i Orahovcu, ali i sa onima u Prizrenu, teritoriji na kojoj Srba gotovo da više i nema.
Na Kosovu i Metohiji još letos se primetilo da se živi pod prividom mira. Tako je bar delovalo danju. Prilikom naše posete Kosovu i Metohiji u avgustu, nekoliko činjenica sa kojima smo se susreli tokom obilaska naše južne pokrajine unosile su nespokoj.
Na administrativnom prelazu Jarinje, gde sa ličnom kartom ulazite na zvanično svoju teritoriju, vi strepite da li će vam takozvane kosovske vlasti osporiti pravo na ulazak.
Tu je i činjenica da nijedan putokaz ne vodi ka srpskim enklavama i srpskim svetinjama, nema ćirilice i srpskog jezika na tablama, a crkve i manastire, kao i prilaze srpskim enklavama čuvaju pripadnici takozvane kosovske policije ili KFOR.
Nakon posete Kosmetu emocije su i danas podeljene. Naizmenično osećate tugu, bes, gorčinu, ali i radost što ste uspeli da dođete i našim ljudima donesete novo zrno nade koje im je preko potrebno kako bi opstali na ovim prostorima i divljenje prema tim hrabrim ljudima koji još uvek odolevaju svim vidljivim i nevidljivim načinima da se njihov život na Kosovu i Metohiji oteža. Zahvalnost ljudi što smo ih posetili i što im to potvrđuje da nisu zaboravljeni je nešto što se rečima ne može dočarati.
Srbi i Albanci žive i dalje jedno pored drugih, ali izdvojeno i izolovano. I jedni i drugi drže se svojih, ali se ne mešaju. Prisutna je stalna napetost i vidi se na svakom koraku da su sva deca prerano odrasla. Atmosfera je u svakom trenutku više ili manje napeta, a noću se zaključavaju kapije i spava uz lak san, koji remeti svaki šušanj. O tome svedoči i to što na srpskim kućama kamere snimaju dvorišta, a Albanci često noću upadaju u srpska domaćinstva i radnjice i vršljaju po njima, kako bi dodatno obespokojavali kosmetske Srbe koji se bude na svaki šum koji noću čuju.
U srpskoj enklavi Velika Hoča danas živi 430 Srba od toga 85 dece. U Orahovcu je tek nešto više od 200 Srba, a u Prizrenu svega 7!
Zato opstanak porodice Petrović u Velikoj Hoči, koja i pored svih nedaća kojima su svakodnevno izloženi, pa i ovako drastičnom činu od pre nekoliko dana, zaslužuje naše duboko divljenje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
