NOVI SAD – Pre 20 godina usvojena je čuvena “Solunska deklaracija” koja je zemljama Zapadnog Balkana obećavala brzo priključenje Evropskoj uniji. Navršeno je 10 godina od kada je Srbija dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Pre devet godina počelo je otvaranje prvih poglavlja, do sada ih je otvoreno 22 od 35, zatvorena su samo dva. U prethodnoj 2022. godini nije otvoreno ni jedno poglavlje. Na pitanje gde su Srbija i EU i šta su jedna drugoj Emanuele Žiofre, šef delegacije EU u Srbiji izjavio je da kad pogledamo unazad stvari se jesu dramatično promenile i da nismo tamo gde smo bili pre 10 ili 20 godina.
“Kada smo počeli ovaj proces Srbija je izvozila 3-4 milijarde u EU, sada je preko 40 milijardi. 62 posto neposrednih, stranih direktnih investicija u Srbiju dolazi iz EU. 19 milijardi je investirano od strane evropskih kompanija koje su otvorile poslove u Srbiji u smislu pomoći koje EU pruža. 3,5 milijarde je dato kao neposredna, nepovratna pomoć, i još mnogo zajmova preko toga. To je uticalo na život ljudi”, saopštio je Žiofre gostujući u emisiji “Pravi ugao” na RTV1.
“Podržavamo poljoprivrednike u Srbiji, Vojvodini, Šumadiji, da kupe traktore, da postanu konkurentniji, pružamo pomoć malim i srednjim preduzećima, izgradnji infrastrukture, studenti u Srbiji mogu da studiraju na evropskim univerzitetima zahvaljujući programu ERAZMUS+, tako da promene jesu velike i očigledno se približavamo. Proces ima uspone i padove”, dodao je on.
Na pitanje čemu smo svedoci sada, padu ili usponu Žiofre je konstatovao da smo decembra 2021. otvorili jedan klaster sa 4 poglavlja i da je to bio važan korak, kao i da sada moramo da pregovaramo dalje i da se sprovedu reforme, moramo da uskladimo politike i da se krećemo dalje ka EU.
Na konstataciju da je osećaj velikog broja ljudi u zemlji da Srbi sada plaćaju cenu za rat u Ukrajini koji nema nikakve veze sa Srbijom i da je EU bila prilično oštra prema Srbiji kao zemlji kandidatu on je rekao da to nije najtačnija situacija.
“Rat je stvorio mnogo problema, moramo da reagujemo na to i da nalazimo rešenja, a rešenja nalazimo za sve uključujući i Srbiju. Jedan deo paketa za sankcije je imao nenameravane negativne posledice po Srbiju u domenu energetike, ali to će da se ispravi. Uvodimo mere da se pozabavimo pitanjem troškova energije u Evropi i pozvali smo zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, da učestvuje u tim merama, kao što je npr. zajednička platforma za kupovinu energenata, tako da je Srbiji ponuđeno da učestvuje u tim projektima”, rekao je Žiofre.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
