BEOGRAD – Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre predao je večeras predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2022.
Predsednik Vučić i Žiofre obratiće se posle razgovora u Palati Srbija medijima.
Komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji predstavio je ranije danas u Briselu godišnji izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi i evopskim integracijama, u sklopu kojeg je i godišnji izveštaj EK za Srbiju.
Šta se navodi u izveštaju
Nacrt izveštaja konstatuje da je Srbija postigla „određeni napredak“ u pravosuđu, borbi protiv korupcije i ekonomskim kriterijumima, dok je usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom značajno opala u odnosu na prošlu godinu.
„Srbija se nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom, ni sa većinom deklaracija EU u vezi sa ratom u Ukrajini“, navodi se u izveštaju i dodaje da je Beograd „zadržao bliske odnose sa Rusijom, što otvara pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije“.
Evropska komisija konstatuje da je „stopa usklađenosti sa deklaracijama visokog predstavnika i odlukama EU pala sa 64 odsto u 2021. godinina 45 odsto u avgustu 2022“ i navodi da je određeni broj „akcija i izjava Srbije bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU“.
„Od Srbije se očekuje da, kao prioritet, ispuni svoju obavezu i progresivno se usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sankcije, u skladu sa pregovaračkim okvirom EU-Srbija“, stoji u izveštaju Evropske komisije.
U izveštaju se podseća i da je ranije ostvareni napredak u reformama omogućio otvaranje klastera četiri u decembru 2021 godine, ali ocenjuje da je „nakon raspisivanja izbora tok reformi usporen“.
Međutim, Evropske komisija navodi da je njena preporuka od prošle godine po kojoj je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i dalje na snazi.
Ocenjujući učešće u regionalnoj saradnji, Evropska komisija ističe da su odnosi Srbije sa Hrvatskom „zategnuti“, a sa Crnom Gorom „izazovni“, uprkos određenim pozitivnim signalima.
„Srbija je u celini ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa, jačanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Međutim, odnosi sa Hrvatskom su bili zategnuti, uz povremene političke sukobe. Odnosi sa Crnom Gorom i dalje su izazovni, uprkos nagoveštajima spremnosti sa obe strane da se odnosi poprave“.
U prethodnih 12 meseci, po oceni Evropske komisije, nije bilo napretka u dijalogu Beograda i Prištine.
„U pregovorima o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji još nije postignut konkretan napredak, iako su predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili redovne sastanke na nivou lidera, kako bi razgovori i mogli da napreduju“, navodi se u izveštaju.
Beograd i Priština se u izveštaju pozivaju da se „konstruktivno angažuju“ na postizanjusveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, „bez daljeg odlaganja“.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
