Tmurni dani i smanjena sunčeva svetlost kod mnogih izazivaju takozvani zimski „bluz“ – poremećaj koji ne bismo smeli shvatiti olako.
Svake godine nekoliko miliona ljudi početkom zime oseća simptome letargije, lošeg raspoloženja i bezvoljnosti, koji su karakteristični za sezonski afektivni poremećaj (SAD).
Poznat i kao zimska depresija, ovaj poremećaj je mnogo češći nego što mislimo, a mnogi njegove znakove lako previde, pripisujući ih užurbanom načinu života i stresu na poslu.
Ipak, važno je ozbiljno shvatiti njegove simptome kako bismo na vreme primenili određene promene u životnom stilu koje mogu sprečiti pogoršanje i razvoj teže depresije.
Koji su simptomi zimske depresije?
Zimski „bluz“ najverovatnije je posledica smanjene dnevne svetlosti koja narušava naš cirkadijalni ritam i dovodi do promena raspoloženja.
Najčešći simptomi su promene raspoloženja, učestali osećaji tuge, anksioznosti i bezvoljnosti, kao i izražena letargija i gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo.
Takođe, prisutan je stalan umor i nedostatak energije, uz stalnu želju za spavanjem, čak i nakon dovoljno odmora.
Neretko se javljaju i promene u telesnoj težini (gubitak ili povećanje), povezane sa promenama u apetitu. Kada su u pitanju drugi fizički simptomi, mogu se pojaviti glavobolje i bolovi u telu, dok osoba na psihološkom nivou može osećati manjak samopouzdanja, bezvrednost i potrebu za povlačenjem u sebe.
Kako sebi pomoći?
Ako ste i ranije tokom zimskih meseci osećali ove simptome, određene preventivne mere mogu značajno smanjiti rizik od ponovne pojave poremećaja.
Dobro je započeti razgovor sa lekarom opšte prakse ili stručnjacima poput psihoterapeuta, psihijatra ili psihologa, koji mogu pružiti adekvatne savete i smernice. Psihijatar može prepisati odgovarajuće antidepresive, dok psihoterapija omogućava dublji rad na uzrocima problema.
Generalno, oslanjanje na socijalnu podršku pokazalo se kao izuzetno korisno za osobe sklone zimskoj depresiji. Prijatelji, bliske osobe i članovi porodice mogu biti veliki resurs u ovakvim trenucima.
Iako nas zimski meseci često motivišu da ostanemo kod kuće u toplini, važno je ostati dosledan svojoj svakodnevnoj rutini – nastaviti sa fizičkim aktivnostima, druženjima i omiljenim hobijima. Planiranje unapred može pomoći u tome – upisivanje kursa koji vas raduje, nabavka odgovarajuće zimske opreme za aktivnosti na otvorenom i dogovaranje druženja sa voljenim osobama mogu značajno poboljšati raspoloženje.
Na kraju, način na koji doživljavamo zimu može igrati ključnu ulogu u suočavanju sa sezonskim promenama raspoloženja. Fokusiranje na lepe aspekte ovog godišnjeg doba i uživanje u njegovim čarima može olakšati period kada je zimski „bluz“ najčešći.
Ne zaboravite – rešenje uvek postoji!
