NOVI SAD – U Ulici vojvode Putnika u Novom Sadu nalazi se zgrada Učiteljskog doma, izgrađena između dva svetska rata od strane Jugoslovenskog učiteljskog udruženja, podružnice Dunavske banovine u Novom Sadu.
Za potrebe gradnje zgrade Udruženje je od Grada Novog Sada 1933. godine kupilo zemljište, temelji su osvećeni jula 1935. godine, a upotrebna dozvola izdata je već marta meseca 1936.
Zanimljivo je da je prvobitna pozicija objekta bila planirana na mestu današnje zgrade Voda Vojvodine, ali je ona ipak napravljena na obodu Dunavskog parka, na ugaonoj parceli.
Projekat za ovu palatu uradio je čuveni graditelj Novog Sada inženjer Danilo Kaćanski, zahvaljujući čijim projektantskim umećem su učitelji dobili komfornu, prostranu trospratnu zgradu sa dobro planiranim prostorom.
U prizemlju su bile prostorije za smeštaj učitelja i učenika, takođe i onih koji su dolazili ili samo prolazili kroz Novi Sad.
Na prvom spratu bile su velika dvorana, sa kancelarijama za udruženje, pedagoški muzej i biblioteka, koja je uz veliki broj knjiga bila snabdevena svim neophodnim i aktuelnim domaćim i stranim časopisima.
Na drugom i trećem spratu bilo je šest stanova za izdavanje, a od tog novca trebalo je izdržavati postojeće ustanove u Domu.
Iznad samog ulaza, čiji gornji rub doseže visinu sprata, na postamentu je figura Đorđa Natoševića, visoka 2,2 metra, rad novosadskog vajara Karla Baranjija iz 1934. godine.
Fasade palate su ravno malterisane, lišene plastične dekoracije.
I pored velelepnog spoljnjeg utiska, unutrašnja komunikacija i raspored, te veza sa dvorišnim prostorom nisu najsrećnije rešeni.
Zgrada bez sumnje ima veliki kulturni značaj, a danas su u njoj smeštene neke od najaznačajnijih kulturnih institucija i društava.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
